Pored farbanja jaja, vernici za Uskrs mese i određen broj obrednih hlebova, čiji je izgled i broj različit u pojedinim hrišćanskim zemljama.
Uoči Uskrsa, razgovarali smo sa Sašom Srećković, etnologom iz centra za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu. U nastavku prenosimo njegov autorski tekst o tradicionalnom uskršnjem obrednom hlebu.
Postoji relativna raznovrsnost u izgledu hlebova ili kolača iz različitih krajeva Srbije. Kolač je uglavnom okruglog i upletenog oblika sa jajetom u sredini, koje može biti neobojeno ili obojeno crvenom bojom. Postoje različiti nazivi za hlebove: jajčenik ili jajčenica, kovržanjak, paska i sl. Mese se u rano jutro na Vaskrs.
Hleb Jajčenica— kolač manjih dimenzija koji je obično kružnog oblika, i sprema se u uskršnju subotu. Na gornjoj površini ima utisnuto jaje. Ovi hlebovi dele se za Vaskrs ukućanima ili se zajedno s obojenim jajima nose rodbini.
Takođe, postoji i tzv. hleb Paska koji se pravi u Vojvodini za uskršnji ručak. To je u suštini uobičajeni beli hleb, s ritualnim značenjem. Sa ostalom hranom (jaja, šunka, kačkavalj, sir) nosi se u crkvu da se posveti i vraća u kuću, u kojoj na trpezi ima centralno mesto. Za Uskrs se priprema više hlebova, ali samo jedan se nosi u crkvu i najviše se ukrašava.
Pored vina, vode i uskršnjih jaja, uskršnji obredni hlebovi predstavljaju deo prinošenja žrtve – u čemu je i osnovni smisao rituala. A način na koji se ukrašavaju sadrži određenu simboliku.
“Za Vaskrs ili Veligdan mese se hlebni kolači posvećeni Suncu i Sunčevom kolu. Sunčev kolač je najveći krug isprepleten od testa, a u sredini je crveno jaje. Takođe, mesi se devet malih hlebova, koji se zovu sunčići-kolići. Na sve hlebove se stavljaju šarana jaja za vaskršnji ručak i daju se za zdravlje Bogu, Božjoj majci, Suncu, Mesecu, Zvezdamaˮ ‒ na osnovu svojih istraživanja u Homolju (izvor: Svetlana Stević Vukosavljević, nacionalni umetnik). Dodaje da se mese i grgurci, koji predstavljaju klicu, muško-ženski zametak u jajetu, razvijanje vinove loze, razvijanje lista na drveću.
Uskršnje đakonije poput figuralnih hlebova premazuju se žumancetom, predstavljajući simbolično sunčevu svetlost. Običaj je u Istočnoj Srbiji da kada mladenci sklope brak prve godine, a često i kasnije za Uskrs, tašta mesi za zeta hleb „koloˮ koji predstavlja Sunce, tri Sunčića i tri grgurka. Ukrasi ga šaranim jajima i pokrije novom košuljom, verujući da će mladom bračnom paru doneti srećnu budućnost.
city magazin
