Trasa fruškogorskog koridora: Gradilišta nad Dunavom i pod planinom

Pr­vog ma­ja na­vr­ša­va se tač­no dve go­di­ne od ka­da su naj­vi­ši dr­žav­ni zva­nič­ni­ci sve­ča­no otvo­ri­li ra­do­ve na tu­ne­lu is­pod Iri­škog ven­ca na Fru­škoj go­ri i ti­me ozva­ni­či­li po­če­tak iz­grad­nje Fru­ško­gor­skog ko­ri­do­ra – br­ze sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­ja će po­ve­za­ti No­vi Sad i Ru­mu. Bio je to po­vod da obi­đe­mo dva naj­zna­čaj­ni­ja objek­ta na tra­si Ko­ri­do­ra: dvo­cev­ni tu­nel od 3,5 ki­lo­me­tra, naj­du­ži u Sr­bi­ji i most pre­ko Du­na­va iz­me­đu Pe­tro­va­ra­di­na i Ka­ća.

U pe­tak se na sva tri gra­di­li­šta ra­di­lo. Ka­že­mo tri, jer se tu­nel bu­ši s obe stra­ne Fru­ške go­re i ra­de se obe ce­vi isto­vre­me­no. I dok sa se­ver­ne stra­ne tu­ne­la na iz­la­sku ka No­vom Sa­du gra­di­li­šte ne za­u­zi­ma ve­li­ku po­vr­ši­nu, sa iri­ške stra­ne je to dru­ga­či­je, rad­nič­ki kamp i od­la­ga­li­šte s gra­di­li­štem za­u­zi­ma­ju i do­li­nu i obli­žnje br­do, dok do to­ga vo­di no­vo­i­zgra­đe­ni put dug ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra.

Ka­ko ni­smo ima­li po­treb­na ovla­šće­nja za pri­stup gra­di­li­štu i zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma od „Ko­ri­do­ra Sr­bi­je” ko­ji su no­mi­nal­ni in­ve­sti­tor u ime dr­ža­ve, ovog pu­ta ne mo­že­mo iz­ne­ti ak­tu­el­ne po­dat­ke o na­pret­ku kroz pla­ni­nu. Ipak, pre dva me­se­ca, di­rek­tor „Ko­ri­do­ra” Alek­san­dar An­tić ka­zao je da je u obe ce­vi i s obe stra­ne Fru­ške go­re is­ko­pa­no oko 200 me­ta­ra tu­ne­la.

Rad­ni­ci CRBC-a, ki­ne­ske kom­pa­ni­je ko­ja gra­di Fru­ško­gor­ski ko­ri­dor vre­dan 606 mi­li­o­na evra, sko­ro go­di­nu i po da­na bo­ri­li su se te­re­nom na se­ver­nom por­ta­lu tu­ne­la, učvr­šću­ju­ći okol­ne pa­di­ne, da bi pre ne­što vi­še od šest me­se­ci po­če­lo bu­še­nje tu­ne­la hi­dra­u­lič­kim bu­ši­li­ca­ma, po­što je upo­tre­ba di­na­mi­ta u na­ci­o­nal­nom par­ku za­bra­nje­na.

Na sva tri gra­di­li­šta se ra­di­lo. Ka­že­mo tri, jer se tu­nel bu­ši s obe stra­ne Fru­ške go­re i ra­de se obe ce­vi isto­vre­me­no
Sa­mo bu­še­nje je u po­čet­ku išlo iz­u­zet­no po­la­ko, ali je pri­li­kom jed­nog svo­jih obi­la­za­ka ovog gra­di­li­šta, is­ta­kao da je to stvar opre­za i či­nje­ni­ce da iz­nad tu­ne­la pro­la­zi put No­vi Sad – Irig. Ta­da je na­zna­čio da bi br­zi­na bu­še­nja tre­ba­lo da bu­de iz­me­đu dva i dva i po me­tra dnev­no. Ka­ko se bu­ši isto­vre­me­no na če­ti­ri me­sta, to je zna­či­lo da bi dnev­no tu­nel tre­ba­lo da “ra­ste” de­se­tak me­ta­ra. Tim tem­pom, bi­će po­treb­no do dve i po go­di­ne da se pro­bi­je tu­nel kroz Fru­šku go­ru.

Fruškogorski koridor, planiran kao brza saobraćajnica sa po dve saobraćajne trake po smeru trebalo bi da bude završen do proleća 2025.

I dok iz­nad gra­di­li­šta ne­pre­kid­ni niz šle­pe­ra, ka­mi­o­na i auto­mo­bi­la ko­ji pre­la­zi pre­ko Ven­ca sve­do­či o ne­po­hod­no­sti bu­du­ćeg tu­ne­la, Ne­ko bi se mo­gao za­bri­nu­ti zbog ogo­lje­nih pa­di­na Fru­ške go­re u oko­li­ni gra­di­li­šta i na tra­si bu­du­ćeg pu­ta. Tu bi tre­ba­lo da po­mog­ne iz­ja­va pred­sed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća ko­ji je na otva­ra­nju ra­do­va 1. ma­ja 2021. go­di­ne re­kao da mu je ki­ne­ska kom­pa­ni­ja obe­ća­la da će ume­sto sva­kog po­se­če­nog sta­bla za­sa­di­ti dva dru­ga.

Sa tu­ne­la i Fru­ške go­re od­la­zi­mo na gra­di­li­šte mo­sta pre­ko Du­na­va u Pe­tro­va­ra­di­nu. U me­đu­vre­me­nu, si­tu­a­ci­ja se na bu­du­ćoj is­toč­noj obi­la­zni­ci oko No­vog Sa­da za­kom­pli­ko­va­la isto­vre­me­nim ra­do­vi­ma pu­ta­ra ko­ji far­ba­ju li­ni­je i onih ko­ji po­pra­vlja­ju sliv­ni­ke i ka­na­le. Na­iz­me­nič­no pro­pu­šta­nje vo­zi­la ne ras­te­re­ću­je gu­žu, na­pro­tiv.

Sa svojih 47,7 kilometara trebalo bi da osigura i ubrza saobraćaj između Novog Sada i Rume, oslobodi šume NP “Fruška gora” i ulice Iriga saobaćaja u vidu 900 kamiona i 10.000 drugih vozila po danu, dok bi na teritoriji Novog Sada imao ulogu južne i istočne obilaznice, izmeštajući teški teretni saobraćaj sa Salajke i Podbare
Na, ako sme­mo ta­ko da je na­zo­ve­mo, „del­ti” Ro­ko­vog po­to­ka na nje­go­vom ušću u Du­nav pri­vre­me­ni če­lič­ni mo­sto­vi s ko­jih će se gra­di­ti bu­du­ći most pre­ko Du­na­va odav­no su za­vr­še­ni. Na oba­li se po­bi­ja­ju ši­po­vi i be­to­ni­ra­ju stu­bo­vi pri­la­znih ram­pi mo­stu, a po­sma­tra­ju­ći iz da­le­ka , či­ni se da se ra­di i na glav­nim stu­bo­vi­ma mo­sta u Du­na­vu.

Kril­nim ob­u­hva­tom, kroz bo­ga­to ze­le­ni­lo Pe­tro­va­ra­din­sko-ko­vilj­skog ri­ta pri­šli smo pod sam most, ali osim či­nje­ni­ce da Du­nav i da­lje do­la­zi i pu­ni obli­žnje li­ma­ne, to­nje i du­nav­ce, ni­smo mo­gli da utvr­di­mo vi­še o sa­mom to­ku iz­grad­nje mo­sta.
Prelaz preko velike reke

Jedan od konstruktora novog mosta, Milijan Milić iz CRBC-a, na predstavljanju projekta početkom ove godine, kazao je da je ukupna dužinsa mosta 1.663 metra, a sastoji se od 668 metara duge severne prilazne konstrukcije, koja se protežena kaćkoj strani, glavne mostovske konstrukcije dužine 505 metara i južne prilazne konstrukfije nba petrovaradinskoj strani, koja je dužine oko 488 metara.

– Širina mosta je 28 metara, a prilazne konstrukcije široke su 25 metara. Površina samog mosta sastoji se iz dva kolovoza. Svaki k9olovoz obuhvata dve vozne trake širine 3,.5 metara od po dve ivične trake širine 0,5 meta4a. Most će celom svojom dužinom imati predviđene pešačke i bicikličke staze širine po dva metra – rekao je Milijan Milić.

Kako je naznačio, konstrukcija glavnog mosta projektovana je kao jedinstvena konstrukcija za obe kolovozne trake, dok su prilazne konstrukcije projektovane kao dve odvojene celine. Glavni raspon mostda širok je 200 metara i visok 9,5 metara u odnosu ns visok plovidbeni nivo.

Na bač­koj stra­ni bu­du­ćeg mo­sta ima vi­še ak­tiv­no­sti. U da­lji­ni se vi­di mo­bil­na be­to­njer­ka, po­dig­nu­to je ne­ko­li­ko stu­bo­va na ko­ji će le­ža­ti pri­stup­ni pu­te­vi mo­stu, vi­re iz vo­de ar­ma­tu­re ko­je će usko­ro pre­kri­ti be­ton stu­bo­va po­sta­vlje­nih u for­lan­du, od­no­sno su­vom ko­ri­tu Du­na­va. Tu su i lju­ba­zni ki­ne­ski rad­ni­ci ko­ji nas upo­zo­ra­va­ju da ne­ma­mo ovla­šće­nje da sni­ma­mo, ali se to br­zo re­ša­va na obo­stra­no za­do­volj­stvo. Mi ima­mo fo­to­gra­fi­je, a oni su sa­ču­va­li ne­po­vre­di­vost gra­di­li­šta.

Most će celom svojom dužinom imati predviđene pešačke i biciklističke staze širine po dva metra.

Sam Fru­ško­gor­ski ko­ri­dor, pla­ni­ran kao br­za sa­o­bra­ćaj­ni­ca sa po dve sa­o­bra­ćaj­ne tra­ke po sme­ru, tre­ba­lo bi da bu­de za­vr­šen do pro­le­ća 2025. go­di­ne. Sa svo­jih 47,7 ki­lo­me­ta­ra tre­ba­lo bi da oba­vi vi­še stva­ri: da osi­gu­ra i ubr­za sa­o­bra­ćaj iz­me­đu No­vog Sa­da i Ru­me, oslo­bo­di šu­me NP “Fru­ška go­ra” i uli­ce Iri­ga sa­o­bra­ća­ja u vi­du 900 ka­mi­o­na i 10.000 dru­gih vo­zi­la po da­nu, dok bi na te­ri­to­ri­ji No­vog Sa­da imao ulo­gu ju­žne i is­toč­ne obi­la­zni­ce, iz­me­šta­ju­ći te­ški te­ret­ni sa­o­bra­ćaj sa Sa­laj­ke i Pod­ba­re. Ka­ko po­či­nje ukr­šta­njem sa pu­tem No­vi Sad – Zre­nja­nin kod Ka­ća, ima i ve­zu sa auto-pu­tem E-75, a za­vr­ša­va se obi­la­zni­com oko Ru­me i iz­la­zi­ma na auto-pu­te­ve Be­o­grad-Za­greb i Ru­ma-Ša­bac, tre­ba­lo bi i da obez­be­di ve­zu Voj­vo­di­ne i za­pad­ne Sr­bi­je, te da olak­ša ve­zu sa Ru­mu­ni­jom i Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom.

dnevnik