Tražiće se totalna zabrana solarijuma u Srbiji: Broj obolelih od melanoma u porastu, “sunčaju” se i maloletni

Sunčanje u solarijumu je zabranjeno za mlađe od 18 godina još 2009. godine, međutim, bez obzira na to, maloletni i dalje pune salone. S obzirom na to da se solarijum smatra karcinogenom prve klase, kako za Telegraf.rs kaže prof. dr Danica Tiodorović, nacionalni koordinator Euromelanoma u Srbiji i potpredsednik Udruženja dermatoveneologa Srbije, ovo udruženje će se u narednom periodu zalagati za totalnu zabranu solarijuma.

Profesorka Tiodorović za Telegraf.rs kaže i da se procenjuje da se više od 700 novih slučajeva melanoma dijagnostikuje na godišnjem nivou u našoj zemlji, ali napominje da taj broj nije konačan jer oni, stručnjaci, beleže značajan porast melanoma u svakodnevnom ambulantnom radu. I to ne samo kod starije populacije, već i kod mlađih. Sporadično se javlja i kod dece.

– U posmatranom desetogodišnjem periodu registrovan je porast stope incidencije od melanoma kod oba pola. Procenjuje se da se više od 700 novih slučajeva melanoma dijagnostikuje godišnje, međutim, ovaj broj nije konačan s obzirom na to da beležimo značajan porast melanoma u svakodnevno ambulantnom radu, ne samo kod starije populacije, već i kod mlađih. Melanom se najčešće javlja u uzrastu od 50 do 60 godina starosti, ali se može videti i kod mlađih osoba. Svuda u svetu, a nažalost i kod nas, povećava se broj melanoma u ranijem dobu, od 18. do 29. godine, uz sporadične slučajeve i u pedijatrijskoj populaciji.

Ona podseća da ukoliko se ne postavi dijagnoza melanoma u najranijem stadijumu, ona vrlo brzo daje limfogene i hematogene metastaze.

– Tako, melanom u četvrtom stadijumu ima stopu petogodišnjeg preživljavanja od 15 do 20 odsto. Suprotno, rano prepoznati melanom ima dobru prognozu sa desetogodišnjim preživljavanjem u više od 90 odsto slučajeva. U slučaju dijagnostikovanja melanoma u najranijem stadijumu (in situ), jednostavna hirurška ekscizija predstavlja jedini vid terapije – kaže prof. dr Tiodorović.

15 minuta sunčanja
Ona podseća da je nedavna studija pokazala da osoba koja je imala bar jednom opekotine od sunca tokom detinjstva ima dvostruko veći rizik za razvoj karcinoma kože u odraslom dobu.

– Štetne posledice sunčevog zračenja nastaju izlaganjem ultraviolentnom spektru (UV) sunčevih zraka, kao i izlaganjem infracrvenom zračenju koji doprinose solarnom oštećenju i ranom starenju kože. Sunčevo zračenje može biti posebno štetno u slučaju nepravilne fotoekspozicije. Štetno dejstvo se može ispoljiti na koži bilo kratkotrajno (crvenilo kože, imunosupresija) ili dugotrajno (fotokancerogeneza i hronično aktinično oštečenje). Usled prekomerne ekspozicije suncu nastaju opekotine kože koje se manifestuju crvenilom, osećajem svraba i bola kože. Čak 50 do 80 odsto ukupne količine UV oštećenja, akumulira se u detinjstvu i adolescenciji. Nedavno sprovedena studija pokazala je da osoba koja je imala bar jednom opekotine od sunca tokom detinjstva ima dvostruko veći rizik za razvoj karcinoma kože u odraslom dobu. Rizik za razvoj melanoma raste s godinama i 7 odsto je u uzrastu od 15. do 19. godina, dok je drugi najčešći rak u uzrastu od 15. do 29. godina – objašnjava prof. dr Tiodorović.

Na pitanje, šta podrazumeva zdravo sunčanje, naša sagovornica navodi da je 15 minuta izlaganja suncu savim dovoljno za proizvodnju potrebne količine vitamina D.

– Sunčevi zraci neophodni su za opstanak života na zemlji, utiču na pozitivno opšte stanje i zdravlje organizma, kao i kontrolu životnog bioritma. Osim toga, UV zraci su fundamentalni za sintezu vitamina D neophodnog za pravilan rast i strukturu koštanog sistema. Međutim, neophodno je pravilno ponašanje na suncu koje podrazumeva: redovno i pravilno korišćenje fotoprotektivnih krema, mehaničku zaštitu u vidu kačketa ili šešira, naočara, kao i izbegavanje direktnog sunčevog zračenja u periodu od 10 do 17 časova. Poznata je činjenica da je 15 minuta izaganja suncu sasvim dovoljno za proizvodnju potrebne količine vitamina D. Generalno, deca, trudnice, starije osobe i osobe svetle puti osetljiviji su na sunčevo zračenje. Takođe, ne savetuje se izlaganje beba i male dece do 3 godine zbog nerazvijenog odbrambenog sistema pigmentacije i dubljeg prodiranja UV zračenja – kaže profesorka.

Srbija ka totalnoj zabrani solarijuma

Na našu konstataciju da su pogotovo sada solarijumi puni, da bi devojke do preplanulog tena za maturu, proslave na brzaka, profesorka Tiodorović napominje da solarijume ne bi trebalo da koristite osobe bilo koje starosne dobi, i da će se Udruženje dermatovenerologa Srbije zalagati za njihovu totalnu zabranu.

– U Brazilu i Australiji solarijumi su zabranjeni od 2014. godine, dok je u većini evropskih zemalja korišćenje solarijuma zabranjeno mlađima od 18 godina. U Srbiji je od 12. februara 2019. godine na snazi zabrana korišćenja solarijuma za mlađe od 18 godina, dok je za starije od 18 dozvoljena uz informisani pristanak. Udruženje dermatologa Srbije u narednom periodu zalagaće se za totalnu zabranu solarijuma – ističe prof. Tiodorović i dodaje:

– Svetska zdravstvena organizacija je 2009. godine proglasila solarijume karcinogenom prve klase. Podaci iz studije pokazali su da je više od 400.000 slučajeva raka kože u SAD povezano sa upotrebom solarijuma. Čak 76 odsto melanoma u uzrastu od 18. do 29. godine, posledica je izlaganja UV zračenju u solarijumu.

telegraf.rs