Superćelijska oluja je protutnjala Srbijom i za sobom ostavila veliku materijalnu štetu. Ali prema najavama stručnjaka na ovome se neće završiti, pa možemo očekivati nove neogode.
Jak vetar je poobarao mnogo drveća, a neka od njih su padala na automobile. I sada je pitanje kako naplatiti štetu i od koga. Za to postoje tri načina.
Najvažnije je obratiti pažnju gde parkirate svoj automobil, te da u slučaju eventualne štete reagujete adekvatno i na vreme.
Ali to nije uvek moguće, a niti ste stručnjak da procenite koje je drvo sklono padu ili grana. U svakom slučaju obavezno napravite fotografiju i pozovite policiju i zatražite da uradi uviđaj, a veštak da proceni štetu.
Kako je ranije objasnio Damir Okanović prvo se vozač u mirnom postupku obraća odgovornom licu, bilo da je to JKP ili fizičko lice. Ukoliko se to ne reši vansudski, onda je neophodna naplata štete pred sudom.
Štetu računa veštak, u nju ulaze cena štete i rada. Ukoliko je vozilo totalno uništeno, gleda se vrednost vozila na dan incidenta, od čega se umanjuje vrednost olupine, jer se auto može prodati u staro gvožđe, pa tako vlasnik dobija 30% manje od vrednosti svog automobila. Sudski sporovi traju dve do tri godine.
NAPLATA OD OSIGURANJA
Najpovoljnija i najmanje komplikovana situacija je ukoliko je vozilo kasko osigurano. U tom slučaju, lica čija su vozila pretrpela štetu istu mogu naplatiti direktno od osiguravajućeg društva kod kog je vozilo osigurano. Procedura je uobičajena – za veće štete potrebno je sačekati policiju, koja na licu mesta radi uviđaj i sačinjava zapisnik.
Ako je u pitanju manja šteta, ne mora se čekati policijska patrola, dovoljno je otići u MUP i prijaviti slučaj. Nakon toga, oštećeni se javlja osiguravajućoj kući u kojoj je vozilo kasko osigurano, popunjava obrazac za prijavu štete i prilaže zapisnik od MUP-a. Procenitelj štete potom donosi rešenje kojim se utvrđuje visina naknade za štetu na vozilu.
Ukoliko pak vozilo nije kasko osigurano, procedura za naplatu štete je nešto komplikovanija.
NAPLATA OD NADLEŽNOG JKP
Ukoliko se drvo koje je pričinilo štetu na vozilu nalazi na javnoj površini, odštetu bi trebalo potraživati od nadležnog i odgovarajućeg javnog komunalnog preduzeća (na primer JKP „Zelenilo Beograd” ili JKP „Gradsko zelenilo Novi Sad”…).
Procedura podrazumeva da se oštećeni obrati nadležnom JKP i prijavi slučaj. JKP potom šalje na teren svoj operativni tim koji uklanja drvo ili grane sa vozila, a zatim sastavlja zapisnik o šteti koji na licu mesta potpisuju rukovodilac tima i oštećeni. Zapisnik o šteti i zahtev za odštetu predaje se Komisiji za procenu štete i to mora učiniti oštećeni lično.
Komisija za procenu štete potom popunjava obrazac prijave štete iz osnova osiguranja od odgovornosti i oštećeni se sa kompletnom dokumentacijom upućuje u akcionarsko društvo za osiguranje, koje nadoknađuje štetu u zakonskom roku.
NAPLATA OD VLASNIKA NEPOKRETNOSTI
U slučaju da se drvo koje je oštetilo vozilo nalazi na površini koja je u privatnom posedu, neophodno je pozvati policiju koja sačinjava zapisnik. Na osnovu zapisnika, odšteta se potražuje od vlasnika nepokretnosti, a to obično podrazumeva tužbu i sudski postupak protiv fizičkog lica na čije se ime vodi posed.
Kurir/Planplus
A šta kad JKP odbije da plati jer je “elementarna nepogoda” ili “viša sila”?