Tribina “Francuski intelektualac Viktor Berar i Srbija“ biće održana sutra, 22. aprila u 18 časova, u klubu “Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.
Autor i predavač je dr Aleksandra Kolaković.
Kroz analizu dela i aktivnosti Viktora Berara (Victor Bérard, 1864–1931), kao i njegovih veza sa Srbima, predavanje osvetljava ulogu i značaj intelektualaca u oblikovanju francusko-srpskih odnosa krajem 19. i početkom 20. veka. Posebna pažnja biće posvećena aktivnostima uglednog francuskog naučnika u vreme Velikog rata (1914–1918). Na osnovu Berarovih istupa u vreme aneksije Bosne i Hercegovine, balkanskih ratova, knjige Srbija (La Serbie) publikovane 1915. godine i aktivnosti oko organizovanja Srpskog dana u Francuskoj (1915. i 1916. godine) analizira se doprinos francuskih intelektualca aktuelizovanju srpskog pitanja u evropskoj javnosti. Pažnja je usmerena i na delatnost dobrotvornog društva za pomoć srpskim izbeglicama u Francuskoj, La Nation Serbe en France (Srpska nacija u Francuskoj), osnovanog januara 1916. godine u domu Viktora Berara.
Tribina “Srpski usud u dve Jugoslavije“ biće održana u utorak, 23. aprila u 18 časova, u klubu “Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar.
Na tribini će biti reči o stvaranju države Jugoslavije, uzrocima i protagonistima njenog nastajanja, egzistiranja, te smislu koji je ona imala u tadašnjem Versajskom sistemu (Kraljevina Jugoslavija) i Blokovskoj podeli sveta (komunistička Jugoslavija). Takođe, biće reči o interesima i uticajima velikih sila prilikom njenog stvaranja, funkcionisanja tokom sedamdeset godina postojanja, kao i motivima, pre svega zapadnih sila na čelu sa SAD-om, koje su dovele do njene demontaže.
Ono što će biti apostrofirano na predavanju je sudbina i usud srpskog naroda u ovoj državnoj tvorevini. Na prethodnim tribinama je konstatovano da je jugoslovenski eksperiment mogao nastati onoga trenutka kada su Srbi počeli da napuštaju svoj zavetni narativ, te je jugoslovenstvo, prvo monarhističko, a zatim i komunističko, lažnim projektima o ljudskoj sreći ispunilo duhovnu prazninu koja je nastala u srpskom narodu. Koliko je to bilo pogubno za narod manje-više je poznato, ali ipak ćemo podsetiti na neke ključne stvari vezane za duhovno propadanje srpkog naroda oličeno u gubitku istorijskog pamćenja, a posledično i nedostatku kreativne vizije za budućnost nacije.
Na kraju tribine biće pokušano da se odgovori kako doći do, pre svega, duhovne obnove. Koliko je to moguće, na koji način i kojim tempom se to može postići. Predavanje će se baviti kako prošlošću, tako i pokušajem da se osvetle staze koje bi trebalo srpski narod da sleduje u budućnosti.
Tribina “Libija – nasleđe Arapskog proleća“ biće održana u utorak, 23. aprila s početkom u 19 i 15 časova u klubu “Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Nemanja Starović, istoričar.
Rastrzana surovim građanskim ratom koji ju je zahvatio u sklopu šireg procesa tzv. Arapskog proleća 2011. godine, Libija do današnjeg dana nije uspela da se konstituiše kao jedinstvena politička celina sa funkcionalnom centralnom vlašću. Različite delove ove naftom bogate i nekada relativno prosperitetne države kontrolišu međusobno sukobljene oružane frakcije, dok se društveno ustrojstvo dobrim delom bazira na staroj plemenskoj hijerarhiji. Tokom aprila 2019. general Kalifa Haftar pokušao je da objedini čitavu teritoriju Libije pod svojom kontrolom. Kakvi su izgledi da Libija u bliskoj budućnosti pređe put od “propale države“ ka funkcionalnoj političkoj zajednici?
Autor: nsuzivo.rs
