Pritisnuti teškim ekonomskim prilikama dvadesetih godina 20. veka, mnogi Novosađani su se obraćali vračarama da im proreknu lepšu budućnost ili sreću u ljubavi.
Naime, kako se navodi u knjizi “Zapisi novosadskih hroničara”, tih godina u Novom Sadu se namnožio veliki broj vračara, ali i u drugim mestima Kraljevine. Iz godine u godinu, povećavao se broj dovitljivaca koji su izdašno koristili zaostalost ili praznoverje pojedinaca.
Među mušterijama ovih gatara bio je i poveći broj Novosađana iz otmenog društva. Tih godina u pojedinim ulicama grada, u čitavom nizu kuća, „ordinirale” su vračare, navodi se dalje u odlomku knjige. Mnoge od njih, bez zanimanja i drugih prihoda za život, našle su u gatanju odličan i siguran način za lako zarađivanje novca. Za njihov rad je znala i policija, ali je bila nemoćna da suzbije ovu pravu maniju proricanja sudbine, jer gatare su radile diskretno, i do njih se moglo samo sa prethodnom najavom i preporukom. Mnoge od njih uživale su zaštitu baš od otmenih dama, koje su imale muževe na uticajnim položajima.
Najpoznatije gatare dvadesetih godina 20. veka bile su u nekoliko kuća u Bem ulici, a ruske emigrantkinje u Ruskoj (Rusinskoj) ulici. Za razliku od Romkinja, ove „moderne” gatare nisu proricale iz karata. Njihovi „rekviziti” su bili polumračni „salon”, zrna pasulja, brojanice i srebrni novčić…”
nsuzivo.rs
Nisu to vračare, to su vizionari budućnosti. Kada u Novom Sadu nedostaju intelektualci koji bi to trebalo da budu.