Foto:epk

U godini u kojoj je Novi Sada Evropska prestonica kulture, navršilo se osamdeset godina od stravičnog zločina na prostoru Južne Bačke, a nedavno je završen urbanističko-arhitektonski konkurs za dizajn Memorijalnog centra, posvećenog žrtavama.

Memorijalni centar, posvećen žrtvama pogroma 1942. godine planiran je na obodu Limana, uz Most slobode i Kreativni distrikt (Kinesku četvrt), na prostoru na kom je prethodnih decenija bila oprema „Mostogradnje”, nakon što je Most slobode završen. Taj kompleks bi, kako je svojevremeno za “Dnevnik” rekao istoričar, direktor Arhiva Grada Novog Sada i jedan od članova žirija Petar Đurđev, mogao da bude završen u naredne dve, tri godine, odnosno da s radom počne 2024. ili 2025. godine.

– Reč je o najznačajnijem memorijalnom projektu Grada i Srpske pravoslavne crkve – Eparhije bačke u novijoj istoriji Novog Sada, čijom će realizacijom biti odata počast nevino postradalim žrtvama, civilnom stanovništvu, mahom Srbima i Jevrejima – objasnio je Petar Đurđev. – Kultura sećanja je preduslov opstanka identiteta svih naroda koji vekovima žive na ovim prostorima i neophodna je i nama i budućim generacijama. Posle decenija čekanja, žrtve stravičnog zločina konačno će dobiti svoje mesto – Memorijalni centar, koji će sačuvati sve ono što se dogodilo od zaborava.

Foto: S.Šušnjević

Lokacija za budući kompleks nije slučajno odabrana. U blizini je jedna od najlepših plaža na Dunavu – Štrand, ali i najveće gubilište tokom tri dana, od 21. do 23. januara 1942. godine, kada je Dunav bio ledena grobnica za stotine ljudi.

Prekretnica u kulturi sećanja

Direktor Arhiva Petar Đurđev podseća da je Grad nosilac projekta i napominje da će Memorijalni centar u suštini zaokružiti kulturni identitet Novog Sada.

– Veoma je značajno što je Grad smogao snage da pokrene ovako važan projekat, jer ako mi ne budemo pričali o svojim žrtvama, niko drugi to umesto nas to neće učiniti – naglasio je Đurđev. – Memorijalni centar predstavlja prekretnicu u kulturi sećanja na stravičan ratni zločin protiv civilnog stanovništva, pre svega Srba i Jevreja.

Naš sagovornik kaže da današnje generacije o toj temi malo znaju i podseća da je pogrom trajao od 4. do 23. januara 1942. godine, te da je sproveden u naseljima Šajkaške – Čurugu, Žablju, Gospođincima, Đurđevu, Titelu, Šajkašu, Vilovu, Mošorinu, Loku, Gardinovcima, kao i u Novom Sadu, Srbobranu i Starom Bečeju. Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, ali po dosadašnjim istraživanjima i popisima imena ubijenih, najniži mogući broj je 2.500 duša.

– Za tri dana mađarski fašisti su u Novom Sadu ubili najmanje 1.300 ljudi, od kojih su oko polovine bile žene – rekao je Đurđev. – Ljudi su u raciji ubijani u svojim dvorištima i kućama, a tela su odvlačena na obalu Dunava i bacana pod led. Nakon Drugog svetskog rata, nije se na odgovarajući način bavilo kulturom sećanja, a Memorijalni centar će biti mesto za prikupljanje informacija, dokumenata, audio i video svedočanstava o strahovitom zločinu, ne samo u Novom Sadu, već i u čitavoj Bačkoj. Misija istraživačkog centra biće pronalaženje novih podataka i utvrđivanje tačnog broja stradalih.

Memorijalni centar bi, kako se očekuje, trebalo da postane obeležje od nacionalnog i međunarodnog značaja, počasno mesto sećenja na žrtve i tragične događaje. Taj kompleks je planiran na prostoru površine 3,1hektar i imaće tri celine – objekat centra (muzej), park, kao i uređene parterne i saobraćajne površine.

Budući da je reč o peskovitom tlu, u zoni štetnog uticaja podzemnih voda, dozvoljena je gradnja lakih objekata, neosetljivih na sleganje. Moguća je izgradnja jednog ili više povezanih objekata paviljonskog tipa, sa suterenom i prizemljem (Su (Po) + P), s tim da delovi mogu biti i povišene spratne visine u okviru koje se može planirati i galerija. Površina prizemlja može zauzeti maksimalno 50 odsto definisane zone gradnje, a ostatak je namenjen za Memorijalni park

Planirana površina glavnog hola u objektu je oko 230 kvadratnih metara, kafeterije 100, za stalnu postavku je namenjeno 500 kvadrata, za gostujuće izložbe 200, površina amfiteatra je 210 i biblioteke 100 kvadrata. Osim toga, oko 735 kvadratnih metara predviđeno je za servisne prostorije, toalete i garderobere, salu za sastanke, kanceleriju, depo i druge tehničke i pomoćne prostorije.

Interesantan je podatak da je u okviru prostora za stalne postavke, koja će biti podeljena na nekoliko celina, predviđena „Hladna soba”, površine oko 40 kvadratnih metara. U tom prostoru će biti simulirano okruženje i tragični događaji iz 1942. godine, a zbog bezbednosti posetilaca, u prostoriju će se ulaziti u kontrolisanim uslovima, što znači da će svi koji budu dolazili dobijati dodatnu odeću i obuću.

Izabrana rešenja

Stručni žiri odlučio je da ne dodeli prvu nagradu, dok je drugoplasirani autorski tim “Spring studija” Maja Dragišić, Milan Božić, Milica Milosavljević i Divna Babović, kojima je pomagao projektantski tim Katarina Crpljenica, Aleksandar Bojanić i Tamra Koneska. Jednako vredne treće nagrade dodeljene su za tri rešenja, Lazaru Pavloviću i njegovim saradnicima Adamu Špeharu i dr Mirjani Sekulić. Osim toga, na trećem mestu je i autorski rad Branka Stanojevića, s koautorima Milenom Strahinović i Sanjom Krstić, a saradnici su im bili Ana Komnenić, Andrea Stanković, Zorica Cvitkovac i Jelena Stojković, dok je prof. dr Slobodan Danko Selinkić bio stručni konsultant. Treću nagradu dobilo je i rešenja autora Miljane Zeković, Slobodana Jovića, Dragane Konstatinović, Bojana Stojkovića, Maria Maleša i Suzane Mitrović, kojima su saradnici bili Katarina Dojčev, Nina Čegar, Julijana Konsatinović i Petar Bajunović.

Konkurs za idejno rešenje raspisala je Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, a dostavljeno je 10 idejnih rešenja. Nagradni fond iznosio je 3.521.000 dinara, od čega drugoplasiranom timu sleduje 1.421.000, dok trećenagrađeni dobijaju po 700.000.

– Moramo učiniti da sav arhivski i muzejski materijal progovori jezikom novih generacija, tako da će prilikom organizovanja stalne postavke biti korišćeni elementi multimedija i novih tehnoligija – naglasio je Đurđev. – Postavka se neće oslanjati samo na dokumente, mape i neke predmete, već ćemo upravo kroz taj elemenat novih tehnologija pokušati da dočaramo ono što se zaista dogodilo.

Ispred glavnog ulaza u objekat centra predviđen je plato, a u okviru parka su planirana i dva manja objekta od po 15 kvadrata za paljenje sveća i polaganje kamenja, u skladu s jevrejskom tradicijom, kao i spomen-obeležje poput neke umetničke instalacije.

Foto: S.Šušnjević

Memorijalni park je zamišljen kao logičan nastavak ekološkog koridora Dunava i Limanskog parka, te bi trebalo da pejzažno bude oblikovan kao prvi nivo ulaska u tiho mesto sećanja.

Autorima idejnog rešenja ostavljena je mogućnost da zadrže parking uz Kinesku četvrt, dok prostor oko Mosta slobode treba da, zbog očekivanih grupnih poseta Memorijalnom centru, predvide za automobile i autobuse. Osim toga, trebalo bi osmisliti i pejzažno uređenje kompleksa, zelene površine, pešačke i biciklističke staze uz kolski pristup Memorijalnom parku.

Dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments