Gagarinova ulica nalazi se u naselju koje se zove Banatić i okružena je sa tri bulevara – Bulevarom Jaše Tomića, Bulevarom oslobođenja i Bulevarom Kralja Petra I.
Nekada su se u ovoj ulici nalazile isključivo prizemne kuće, sa malim bašticama. U tim bašticama stanari ove ulice uzgajali su zeleniš, voće i povrće, koje su kasnije prodavali na novosadskim pijacama.
Negde kod zgrade broj 10 nalazio se arteski bunar, odakle su se žitelji snabdevali vodom za sebe i za svoje bašte.
Prva zgrada koja je 1966. godine podignuta bila je zgrada preko puta Međumesne autobuske stanice, odnosno do Hotela „Novi Sad“. Početkom 1970-tih godina počinje da se zida deo gde se danas nalaze zgrade sa brojem 8 i 10.
U zgradi sa brojem 10 danas se nalazi vrtić. Mi smo bili u poseti malim drugarima koji idu u ovaj vrtić i pogledajte kakvu atmosferu smo tamo zabeležili:
Na mestu zgrade koja se nalazi na uglu sa Bulevarom Kralja Petra I i koju danas krasi veliki mural sa likom ovog srpskog vladara, nekada se nalazio otpad. Ono što krasi ovu ulicu su isprepletane krošnje drvoreda sa obe strane ulice, koje posebno dođu do izražaja kada olistaju, pa se stvori svojevrstan „zeleni tunel“.
Iako se ne nalazi u ovoj ulici, moramo napisati i par redaka o svakodnevnom prizoru kojem su stanari ovog kvarta i ove ulice bili u prilici da prisustvuju svake večeri, dugi niz godina.
Naime, preko puta zgrade na uglu sa Bulevarom Kralja Petra I, na mestu gde se nalazila zgrada Lutrije Srbije, nekada je bila kuća Jelke Jovandić, majke braće Jovandić, stradalih 23. januar 1942. godine, kada je svom silinom racija pogodila Novi Sad.
Ono što se zna iz svedočenja Jelke Jovandić jeste da se stanovništvo nadalo da će ih ta silina pucnjave zaobići, jer je to bio jedan miroljubiv narod.
Međutim, kada je patrola zakucala na dom Jovandića prvo što su ih pitali jeste koje su vere, na šta su ovi odgovorili da su pravoslavne. Majka je bila zatvorena i tada se desio masakr i sva petorica sinova su ubijena metkom u potiljak. Kada je zločin izvršen, pustili su majku, koja je odmah zatražila da i ona bude ubijena. Međutim, zločinci su odlučili da je opljačkaju i ostave u životu.
Sinove je sahranila u dvorištu kuće, svako veče im je palila sveće i kandilo, a stanovnici Gagarinove i okolnih ulica iz novoizgrađenih višespratnica i sa svojih prozora mogli su svakodnevno da prisustvuju ovom prizoru. Ona je tugu za oduzetim sinovima nosila sve do 1971. godine, kada je preminula.
Iako je modernizacija Novog Sada i izgradnja novih bulevara već uveliko bila u toku, gradske vlasti iz poštovanja prema žrtvi koju je podnela, od nje nisu tražili da se preseli na drugu lokaciju, kako bi srušili kuću i na tom mestu izgradili nešto novo. To su učinili tek nakon što je ona preminula. Na mestu gde je bila kuća sadašnje vlasti postavile spomen tablu, kao uspomenu i podsetnik na ovaj tragičan događa iz istorije Novog Sad, a u blizini je posađeno pet stabala jablana i jedna jela.
No, da se vratimo priči o Gagarinovoj ulici…
Veći deo neparne strane ulice zauzimaju Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn“ i dvorište Mašinske škole sa sportskim terenima za fudbal i košarku.
Naravno, sva deca iz komšiluka su se igrala na tim terenima, a i poznati novosadski kantautor Đorđe Balašević je tu pokazivao svoje fudbalsko umeće, dok je još stanovao u blizini.
Između samih zgrada su podignute garaže koje su nekad bile mesto okupljanja dece koja su odrastala u ovoj ulici.
Takođe, tu su na raspolaganju imali i teren za mali fudbal i košarku.
Ovo mesto bilo je centralno mesto okupljanja, jer su se tu opet skupljali, nakon što bi se vratili iz večernjeg izlaska.
U nizu zgrada od broja 8 do 10, postojale su zajedničke prostorije, odnosno prostorije Mesne zajednice Banatić, kako su se tada zvale.
Tu su deci na raspolaganju bili streljački klub i sto za stoni tenis, kao i folklorni klub, tako da su na taj način imala organizovan društveni život, jer su prostorije Mesne zajednice bile jedno od mesta okupljanja omladine.
U drugoj polovini 1990-tih godina komšije iz ove ulice su pokušale i par godina uspevale da naprave Slavu kvarta.
Slava koju slave stanovnici kvarta Banatić je Mala gospojina, a slavi se 21. septembra.
Sopstvenim naporima i uz sponzorstvo firmi koje su se nalazile u okolini uspevali su da iznesu čitavu organizaciju oko proslave, od pića za decu, pica za klopu, pa do nagrada za učesnike različitih nadmetanja koja su tom prilikom organizovana.
Tako su se deca jedne godine nadmetala u vožnji skejta, devojčice u preskakanju lastiša, a organizovana je i modna revija malih manekena iz komšiluka.
Stariji su se takmičili na turniru u basketu 3×3 i malom fudbalu.
Pod specijalno za tu priliku razapetom šatrom besplatno su se služili sokovi i kuvao se paprikaš.
Druge godine, pak, između ostalih sportskih dešavanja, za klince je bilo organizovano takmičenje u bacanju čepova. Prava „sportska disciplina“ za dečurliju iz ulice, bez sumnje.
Posebna atrakcija jedne godine, već se više ne zna tačno koje, bila je mečka koju su doveli da zabavlja publiku.
Predveče, kada bi se deca već umorila od celodnevnog trčanja i skakanja tamo-vamo, pred punim tribinama na terenu kod garaža prikazivana je dečija pozorišna predstava.
Slavlje bi se svake godine uz čašicu, pesmu i gitaru nastavilo još duboko u noć.
Kasnije je došlo neko drugo, brže vreme, ljudi su se čak pomalo otuđili jedni od drugih, tako da više nema ni ovakvih proslava Slave.
No, kao i uvek, ostaje nada da će se vremenom ponovo pojaviti entuzijazam kod ljudi i želja da se bolje upoznaju i druže sa svojim komšijama, te da će se slična druženja ponovo organizovati.
Priča o Juriju Gagarinu i prvom čovekovom letu u svemir
Sićušna svemirska letelica, prečnika svega dva metra, u njoj omaleni čovek visok 1,57m, više putnik nego kosmonaut, spreman da hrabro ide tamo gde još niko pre njega nije išao.
Raketa koja ga je nosila imala je jednak broj neuspešnih letova kao i uspešnih.
Naime, lansirno vozilo Vostok, na koje je postavljeno istoimena svemirska letelica i koje je nosilo kosmonauta u svemir bilo je zasnovano na raketi R-7, dvofaznom međukontinentalnom balističkom projektilu!
Skoro savršena izvedba
Uprkos brojnim manama, raketa je imala skoro savršenu izvedbu. Skoro savršenu!
Naime, svemirska letelica je prilikom povratka na Zemlju previsoko ušla u orbitu, kočnice nisu radile, kablovi koji su povezivali kapsulu svemirskog vozila sa servisnim modulom se nisu otkačili pre povratka na Zemlju, a kosmonaut, skoro živ spaljen, morao je da se katapulira na visini od 7000 metara i spusti sopstvenim padobranom, pre nego što je letelica udarila u zemlju.
Gagarin se ponovo vratio na tlo Sovjetskog Saveza negde u ruralnom delu oblasti Saratov, gde su ga ljudi posmatrali sa čuđenjem – u narandžastom astronautskom odelu sa šlemom na glavi. Uzviknuo je meštanima da se ne boje, da je on takođe Sovjet.
„Vraćam se iz svemira i treba mi telefon da pozovem Moskvu.“, rekao je zaprepašćenom narodu tada.
Ovako bi se ukratko mogao opisati let kosmonauta Jurija Aleksejeviča Gagarina, prvog čoveka u svemiru.
Zvanično prvi čovekov let u svemir
Zvanični sovjetski spisi nigde nisu pominjali činjenicu da se Gagarin spustio sopstvenim padobranom, verovatno zato što su standardi letačkih rekorda i dostignuća koje je propisala Međunarodna aeronautička federacija (FAI) zahtevali da pilot mora da bude u kabini od početka do kraja leta.
U strahu da bi međunarodna javnost mogla da ospori Gagarinov podvig iz formalnih razloga, podatak o Gagarinovom padobranskom sistemu namerno je izostavljen.
Štaviše, vlasti su naredile Gagarinu da na konferenciji za štampu izjavi kako se na Zemlju spustio zajedno sa kapsulom.
Tako je Gagarina FAI sertifikovala kao prvog čoveka koji je leteo u kosmos. SSSR će priznati istinu tek 1971. godine, ali Gagarinov let i pored toga nije diskvalifikovan jer je zaključeno da je siguran povratak na Zemlju ključan element leta, u kapsuli ili van nje, svejedno.
Lutka iz izloga, Belka, Strelka, Muška i Pčelka, oni su zaslužili da budu pomenuti
Od pet lansiranja satelita koja su izvedena 1960. godine, uzletela su četiri. Od njih, samo je tri uspelo da izađe iz Zemljine orbite, a samo su dva sletela. I od ta dva koja su se vratila na Zemlju, samo je jedan sleteo normalno.
Prvo lansiranje u programu Vostok bilo je izvedeno 15. maja 1960. – manje od godinu dana pre Gagarinove misije. U satelitskom brodu nalazila se lutka iz izloga nazvana Ivan Ivanovič.
Brod je izašao iz Zemljine orbite, ali se nije vratio. Otkazali su mu sistemi za orijentaciju.
Psi Belka i Strelka poleteli su 12. avgusta u svemir i vratile se, učinivši to jedinim potpuno uspešnim lansiranjem tokom 1960. godine.
Ali kasniji pokušaju bili su manje uspešni.
Prvog decembra još jedna letilica sa psima lansiranim u svemir – Muška i Pčelka – nije mogla da se vrati duž proračunate putanje i počela je da se spušta izvan granica Sovjetskog Saveza.
Čitav brod je uništen, uključujući životinje u njemu, kako bi se sprečilo da se druge zemlje dokopaju sovjetske tehnologije.
Hrabrost je jedna od osobina karaktera koja odvaja one koji su spremni na sve, od onih koji se ipak ne bi tako lako odlučili na neki čin. Neki bi rekli da se hrabrost često graniči sa ludošću i nepromišljenošću, ali to ne mora uvek biti slučaj.
Hrabrome pomažu i zvezde.
gradskeinfo.rs
