Gradska uprava za zaštitu životne sredine organizovala je konferenciju u Rektoratu Novosadskog univerziteta povodom Svetskog dana životne sredine.
Na konferenciji je predstavljen Geografsko-informacioni sistem (GIS) zelenih površina Grada Novog Sada, prvi korak u formiranju Katastra zelenila koji je prepoznat kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
-Grad aktivno radi na unapređenju životne sredine. U proteklih devet godina zasadili smo preko 50.000 sadnica, pokrenuli smo akciju ”Oživimo parkove”, a Novo Naselje će posle 40 godina konačno dobiti novi park. Na poslednjoj sednici Skupštine Grada smo usvojili plan za izgradnju Botaničke bašte, prvi u zemlji pokrenuli akciju za dodelu subvencije za kupovinu bicikala i izgradili postrojenje za tretman zelenog otpada. Osim toga, planiramo izgradnju prečistača otpadnih voda i regionalnu deponiju, podizanje novih zeleno-medonosnih površina i formiranje malih urbanih zelenih površina, u saradnji sa skupštinama stanara. Saradnja sa građanima i strukom nam je veoma važna i zato smo omogućili da predstavnici civilnog sektora učestvuju u radu Saveta za zaštitu životne sredine Skupštine Grada – izjavio je zamenik gradonačelnika Milan Đurić.
Na Konferenciji su govorili i predsednik Saveta gradonačelnika Novog Sada za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina prof. dr Saša Orlović, direktor Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta prof. dr Goran Anačkov, predstavnik kompanije „MapSoft” koja je izradila platformu GIS zelenih površina Momir Mitrović i predstavnica radne grupe „Zelena stolica” Ivana Gojković.
– Prvi korak je da sve snimimo iz vazduha. Kako bi svako stablo dobilo svoj broj i atribut moramo da sprovedemo mnoge aktivnosti i taj posao ćemo raditi u saradnji sa studentima. Kada ga završimo znaćemo tačno koliko u Novom Sadu imamo stabala, travnatih površina ili žbunja i u kakvom su stanju i šta se radilo ili je potrebno da se uradi sa njima. Potrebno je nekoliko godina kako bismo imali takvu bazu podataka- istakao je prof. dr Saša Orlović i dodao – Članovi Saveta aktivno pregledaju planove i projekte koji se tiču ozelenjavanja i trudimo se da damo određena rešenja i unapredimo situaciju po tom pitanju. Činjenica je da nam uvek treba više zelenih površina. Novi Sad je grad koji raste, a podaci kojima raspolažemo govore o tome da imamo oko 36 posto drveća i žbunja, što je više od trećine. To se ne odnosi samo na javne, već i na privatne parcele, ali to zelenilo je tu i vrši svoju funkciju.
nsuzivo.rs
