Foto: GORSKA SLUŽBA SRBIJE / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE

Za njih čujemo samo kada se desi nešto loše, iako im je misija da donose dobre vesti i spašavaju živote u najtežim okolnostima, a neretko i u borbi sa najmoćnijim “neprijateljem” – prirodom. Iako se bore da savladaju njene, često nepredviđene moći, priroda ipak nije njihov neprijatelj, već jedan od razloga zašto se bave svojim pozivom. Reč je o članovima Gorske službe spasavanja Novog Sada, odnosno Srbije.

Čitava zemlja pomno je pratila njihovu akciju spasavanja koja se desila 9. jula na vidikovcu iznad Ledinačkog jezera, kada su nekoliko sati pokušavali da dođu do žene koja je pala u vrleti fruškogorskih stena. Nažalost, ona taj pad nije preživela, ali napor koji su uložili pripadnici novosadske Gorske službe zajedno sa vatrogasnom jedinicom da je spasu time nije manji.

Foto: GORSKA SLUŽBA SRBIJE / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE

Kako smo saznali u razgovoru sa spasiocem Zoranom Đukićem, Gorska služba spasavanja Srbije je neprofitna organizacija, čiji su članovi volonteri, a jedna od stanica nalazi se u Novom Sadu.

– Naš reon spasavanja se najčešće odnosi na Frušku goru, odakle i dobijamo najviše poziva za intervencije. Stanica Novi Sad ima svoj dežurni telefon (063 466 469), ali neretko se dešava da ljudi kojima je naša pomoć neophodna, pozovu i centralni dežurni telefon u Beogradu, pa oni nama proslede informacije. To se, na primer, desilo i sada u subotu 9. jula, kada se dogodio nesrećni slučaj na Ledinačkom jezeru – rekao je za “Blic” Zoran Đukić.

Najvažnija smirenost, ali i tačnost informacija

– Kada dobijemo poziv od jedne ili više osoba koje su se izgubile ili možda povredile, ili od njihovih prijatelja/porodice, prvo što radimo je da smirimo tog ko nas zove, i da u što kraćem vremenu saznamo što više potrebnih informacija (gde se desila povreda, ozbiljnost povrede, da li je osoba pri svesti, da li krvari, ko je sve u grupi, itd). Nakon toga putem naše interne viber grupe (gde se nalazi oko 30 spasilaca) šaljemo poziv sa informacijama o intervenciji da vidimo ko je slobodan. Kao što sam rekao, mi smo volonteri u ovome, svi imamo svoje poslove i druge porodične obaveze, tako da ne može svako da se odazove na poziv odmah – objašnjava Đukić i dodaje da se, bez obzira na te okolnosti, nikada nije desilo da se neko ne odazove na hitnu intervenciju.

– Ljudi bukvalno ostavljaju decu kod rođaka da ih čuvaju, kako bi se odazvali na hitan poziv, tako da smo zaista svi uvek dostupni iako je ovo volonterski posao.

Procedura i postoji da bi se poštovala

Nakon što se svi mobilišemo, kupimo opremu iz magacina i krećemo ka mestu nesreće. U toku puta prvo obaveštavamo hitnu pomoć, zatim policiju, rendžersku službu NP Fruška gora, a ako ima potrebe i spasilačko-vatrogasnu brigadu Novi Sad, kao što je bio slučaj sada u subotu. Prosečno vreme odaziva na intervenciju na Fruškoj gori je oko 50 minuta za lakše povrede, dok nam je potrebno više vremena kada se radi o složenijim spasilačkim akcijama, ali čak i tada prvi spasioci stižu na lice mesta za 50-ak minuta – kaže za “Blic” novosadski spasioc.

Procena je veoma važna, jer direktno utiče na bezbednost

– Kada stignemo na lice mesta, procenjujemo o kakvim povredama se radi. Najčešće su to isrcpljenost, uganuće, prelomi… Dešavaju se i ozbiljniji slučajevi pada sa bicikla ili kvada. U većini slučajeva imobilišemo povređeni deo tela i uz pomoć rendžera transportujemo povređenu osobu do najbližeg puta gde je predajemo hitnoj pomoći. Kada su ozbiljnije povrede u pitanju, povređenu osobu moramo da transportujemo specijalnim nosilima – kaže Zoran i dodaje da se sa nosilima nije baš lako kretati Fruškom gorom, jer postoje razne prepereke i veliki nagibi, iako se to ne bi reklo za jednu ovako “pitomu” planinu. Ipak, za to su obučeni.

Foto: GORSKA SLUŽBA SRBIJE / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE

Fruška gora “najopasnija srpska planina”

– Što se tiče Novog Sada, tačnije Fruške gore, dobijamo mnogo poziva u toku godine, zato kolege iz drugih stanica šaljivo komentarišu da je Fruška gora najopasnija srpska planina. U stvarnosti, to nije daleko od istine, ali ako se samo gledaju naše intervencije – kaže Đukić.

Kako navodi, druge planine su daleko opasnije, ali ih ljudi više poštuju, dok Frušku goru mnogi potcene i onda dođe do različitih nezgodnih situacija

– Najviše poziva smo imali 2020. godine kada ljudi nisu mogli na letovanje, pa su svi pohrlili na planine, a Fruška gora je bila najbliža – objašnjava.

– Od svih tih poziva, najčešća su gubljenja, većinu možemo da rešimo telefonom pošto dobro poznajemo Frušku goru, a dešava se da moramo i da izađemo na teren i pronađemo izgubljene osobe i vratimo ih do puta ili njihovog prevoza – prepričava nam Zoran.

“Spasavali” muža od žene

– Često dobijamo raznorazne pozive, neki su ozbiljni, a dešavaju se i komične situacije. Kasno jedne večeri radnim danom je zazvonio telefon dežurnom spasiocu i ženski glas je tražio pomoć naše službe jer nije mogla da stupi u kontakt sa svojim mužem, koji je sa bratom otišao u noćni ribolov u Petrovaradinski rit. Spasilac je nazvao telefon izgubljene osobe, koja se na nepoznat broj javila, i spasilac ga je ljubazno zamolio da se javi ženi jer brine – kroz osmeh se priseća Zoran.

Pored toga, dešavaju se i situacije koje tek nakon uspešnog završetka postaju anegdote, a upravo je to slučaj sa jednim takvim spasavanjem na Badnje jutro ove godine.

– Na badnje jutro stigao je poziv od grupe momka koji su išli po badnjak na Frušku goru i na putu do kola su izgubili jednog od članova ekipe. Pokušali su da ga dobiju telefonom, stupili su u kontakt sa njima ali on nije znao gde se nalazi. Ubrzo mu se ugasio telefon i nisu više imali kontakt sa njim. Naši spasioci su brzo stigli na lice mesta i nakon razgovora sa prijateljima utvrdili da su svi pili alkohol, da su došli u neprikladnoj odeći i obući na planinu, da nisu imali ni vodu ni hranu. Nakon pretrage okolnog terena i staza, posle 2 sata od upućenog poziva, nestali prijatelj se javio sa telefona ljudi koje je sreo nekih 7-8 km od mesta na kom se rastao sa grupom. Na sreću, uspeo je da dođe do naseljenog mesta i pronađe sklonište od hladnoće i snega.

Spasavanje na Ledinačkom jezeru složeno iz više aspekata

Čitava zemlja bila je uključena neposredno prateći tok spašavanja 9. jula, ali potpuno je druga stvar biti na licu mesta.

– Poziv smo primili malo pre 11 časova da je ženska osoba pala sa vidikovca iznad Ledinačkog jezera. Jedan naš član je već bio u blizini, pa je stigao prvi i nama preneo više informacija sa terena. Ostatak ekipe je pokupio opremu iz magacina i krenuli smo ka jezeru. Uz put smo obavestili hitnu pomoć, policiju, rendžere NP Fruška gora i spasilačku vatrogasnu brigadu – priseća se Zoran kobnog dana.

Kako dodaje, po informacijama koje su imali sa terena, shvataju da moraju preko vode da povređenu ženu evakuišu do obale, jer je oko jezera veoma nepristupačan teren, ali pošto nemaju čamac u svojoj opremi, sa vatrogascima dogovaraju da njihov spasilački tim poveze čamce za spasavanje.

Foto: GORSKA SLUŽBA SRBIJE / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE

Svaki trenutak je bitan

– Žurili smo da što pre stignemo do nje kako bi joj ukazali prvu pomoć. Na jezero smo stigli oko 11.40 časova, i tehnički deo tima je odmah krenuo da priprema opremu kako bi se niz liticu od preko 100 metara spustili do povređene planinarke – objašnjava Đukić.

Reč je o specijalnoj opremi koja je namenjena spasavanju u stenama i pećinama. Ta oprema je sertifikovana i nakon nekog vremena ona se zamenjuje, jer dolazi do habanja i trošenja, a životi spasilaca zavise od kvaliteta opreme. Veći deo nove opreme Gorskoj službi Srbije je stigao preko EU projekata, pa su prošle godine zamenili veći deo opreme. Bez tih donacija rad službe bi svakako bio otežan, pojašnjava on.

– Nažalost, kada smo konačno došli do žene, utvrdili smo da nije živa. Po proceduri, morali smo da sačekamo da tužioc, forenzičari i mrtvozornik izađu na lice mesta kako bi izvršili uviđaj, ali to nije bilo moguće zbog nepristupačnosti terene. Tako da su oni uz pomoć drona snimili teren i situaciju.

Spuštanje niz visoku liticu

– Nakon toga smo mi krenuli u veoma složenu tehničku operaciju da telo žene spustimo na nosilima u čamac. Telo se nalazilo na platformi 30 metara iznad vode. Spuštanje nosila je bila veoma tehnički zahtevna operacija, jer je ispod bila vertikalna stena sa koje su stalno otpadali delovi. Na kraju se spasilac sa nosilima bezbedno spustio na čamac u kome su ga čekali momci iz spasilačko-vatrogasne brigade i jedan naš spasilac – otkriva nam detalje misije Zoran.

Na konstataciju da je sve to veoma opasno i po same spasioce, Zoran nam kaže da, iako je cela situacija bila veoma složena, bezbednost spasilaca nikada ne sme da bude ugrožena.

– Kada govorimo o riziku po spasioce u toku spasavanja, on je sveden na minimum. Pored nove opreme, tu su i procedure koje moramo da poštujemo i koje često uvežbavamo. Život i bezbednost spasilaca nam je uvek na prvom mestu, i to se nikada ne dovodi u pitanje.

blic.rs/nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments