Kada je završila studije turizma u Beogradu, Zorica Radojković se, poput mnogih svršenih diplomaca, našla na prekretnici, sa čuvenim pitanjem “Šta dalje?”. Godinu dana pre završetka studija i paralelnog rada na različitim poslovima, samo je čekala petak da završi obaveze i pobegne iz grada. Zato je znala da svoju budućnost ne želi da gradi u prestonici, jer joj stresni stil života ne odgovara i neće je činiti srećnom na duže staze.
I tako joj je sinula ideja da i drugima ponudi ono što je njoj bilo preko potrebno – bekstvo iz grada. U srcu Šumadije, na padinama Suvobora, nedaleko od vrha Rajac, na porodičnom imanju pokrenula je seosko turističko domaćinstvo “Lozanjska terasa”. Jedno od ukupno 712 seoskih turističkih domaćinstava koliko je registrovano u Srbiji, već osam godina prima turiste iz Srbije, ali i celog sveta.
– Kada sam konačno priznala sebi da ne želim da narednih 30-40 godina provedem bežeći iz grada u prirodu, odlučila sam da najveći deo godine provedem u okruženju koje me inspiriše i motiviše svaki dan. A to sam dobila na porodičnom imanju u selu Lozanj koje smo relativno brzo prilagodili za boravak gostiju. Moji roditelji su uvek imali lepo uređeno dvorište i puno životinja, tako da su radovi bili okrenuti ka uređenju smeštaja za goste – otkriva Zorica Radojković za portal eKapija kako je sve počelo.
Velika prednost je što porodica na imanju proizvodi gotovo sve namirnice koje koristi u pripremi hrane – od voća i povrća, do mesa, mlečnih proizvoda i jaja.
– I mi i naši gosti jedemo istu hranu. To je posebna privilegija u današnjem vremenu. I zato u maminoj kuhinji nastanu ukusi koji se pamte – kaže naša sagovornica.
A u ukusima najviše uživaju Beograđani i Novosađani. Pre pandemije je bilo više stranaca, pa su u Šumadiju “zalutali” gosti iz Finske, Novog Zelanda, Kazahstana, Rusije, Izraela, Poljske, Kine. Svima njima na raspolaganju je mnoštvo aktivnosti, od vožnje traktora, sakupljanja pečuraka, branja maline, kosidbe.
– Najzainteresovaniji su za šetnje po okolini, a vole i da provozaju krug traktorom. U letnjem periodu aktuelno je branje voća i povrća među kojima su i maline. To je posebno zanimljivo deci. Mnoga deca nisu nikada imala priliku da vide kako uopšte izgledaju biljke koje daju različite plodove, niti da im neko objasni u kojoj fazi se nalazi neki plod i kada je spreman za branje – priča Zorica Radojković.
Najpopularnija sela u planinama
“Lozanjska terasa” je jedno od 712 seoskih turističkih domaćinstava koliko je, prema podacima u bazi e-Turista, registrovano u Srbiji. Tokom 2022. godine, u seoskim turističkim domaćinstvima je ostvareno ukupno 138.000 noćenja, od čega je kod domaćih turista zabeleženo 112.000, a kod stranih 26.000 noćenja. U odnosu na 2021. godinu, zabeležen je porast od 71% u ukupnom broju noćenja, pri čemu je porast broja noćenja domaćih turista bio 68%, a stranih 85%.
Kako kažu u Ministarstvu turizma i omladine za portal eKapija, najveće interesovanje domaćih gostiju vlada za selima u planinskim područjima, kao što su Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, Zlatar, Tara, Stara planina, Fruška gora, Golija.
– Takođe, velika je potražnja za selima Šumadije, Pomoravlja i Podrinja, selima u vinskim područjima, gde se često prepliću seoska domaćinstva i podrumi vina. Kada govorimo o seoskim domaćinstvima Vojvodine, posebno se ističu Ravno selo, Erdevik, Ečka, Baranda i Bački Monoštor. Takođe, veoma su posećena i etno-sela kao što su Drvengrad (Mećavnik), Babina reka, Moravski konaci, Sunčana reka, Vraneša, Tiganjica, Naša avlija, Rajski konaci – navode u Ministarstvu i napominju da je u ovoj godini na raspolaganju najmanje 2,5 mil EUR kreditnih podsticaja za unapređenje kvaliteta turističke ponude u seoskom turizmu.
Nema velike zarade jer je u pitanju sezonski posao
Diplomirani turizmolog u penziji Branislav Bajagić smatra da je seoski turizam budućnost i Srbije i sveta. Kako sagovornik eKapije dalje objašnjava, čovek ne odlazi na odmor zbog fizičkog umora, već se umori od života u gradu, betona, automobila, tempa života. Razvoju seoskog turizma ide u prilog činjenica da broj turista u svetu raste, a kako napominje Bajagić, na moru je gužva, dok je jedini pravi odmor u prirodi.
– Seoski turizam postoji i u turističkim silama kao što su Francuska, Španija, Italija, Austrija, Švajcarska. Srpska sela su idealna za pravi odmor zbog geografskog položaja, reljefa, klime, kulture, folklora, hrane, bogatstva flore, faune, vode, istorije, manastira, srdačnih domaćina, bezbroj mogućnosti za aktivan odmor (šetnja, vožnja bicikla, jahanje, branje voća, rad u bašti, dečje igre s domaćim životinjama). Sada kada nam prete sankcijama ovaj vid turizma dobija poseban značaj jer bi se brojni turisti iz Rusije, Kine, arapskih zemalja rado odmarali baš u našim selima – veruje Bajagić dodajući da Srbija ne koristi svoje potencijale isključivo zbog nedostatka svesti.
Prema rečima našeg sagovornika, najbolje uslove za razvoj ove vrste turizma imaju ona sela koja nisu urbanizovana i u kojima je priroda očuvana: Šumadija, Zapadna Srbija, Istočna Srbija, salaši u Vojvodini. Na pitanje zašto bi neki stranac odlučio da svoj odmor provede baš u srpskom selu do kog neretko vodi loš put, nema uvek interneta i svih pogodnosti na koje je strani gost navikao, naš sagovornik odgovara:
– Ni u primorju toplih mora nije bilo puteva… a danas – mravinjak! I Srbija mora posvetiti pažnju uređenju sela, kroz plansku gradnju i zaštitu prirode. Korist od razvijenog seoskog turizma može se sagledati iz ovog hipotetičkog primera za jedno domaćinstvo: 2 sobe, 2 ležaja, 200 dana godišnje, 20 evra za pun pansion, prihod 16.000 evra. A 3, 4 sobe? Korist za Srbiju: 10.000 domaćinstava (oko 1%)=160 miliona evra godišnje + vanpansionska potrošnja, prevoz, gorivo. A kad bi bilo 5%? Još veću korist Srbija bi imala u zaustavljanju bele kuge. U selima se lošije živi, a natalitet je viši. U gradovima se živi bolje ali je natalitet niži, mladi odlaze u gradove, sela se gase, Srbija se smanjuje, nestaje.
Ipak, o nekoj velikoj zaradi od seoskog turizma nema ni reči, otkriva nam Zorica Radojković. Ona napominje da je seoski turizam izraženo sezonski posao koji traje u najboljem slučaju od maja do septembra.
– Sigurno da porodica može da živi pristojno od tog posla, ali svi moraju biti uključeni i davati doprinos. O nekoj isplativosti u smislu ekstra zarade, u postavci kapaciteta od desetak ležajeva kakav je kod nas, nema govora. Možda je drugačije u slučajevima kada se samo izdaje smeštaj, ali to već nije seoski turizam već samo smeštaj u selu. Ako niste probali autentičnu hranu, mazili i hranili životinje, odnosno videli kako funkcioniše jedno seosko domaćinstvo, niste imali kompletan doživljaj ovog načina odmora – ističe naša sagovornica.
Na raspolaganju 2,5 mil EUR kredita za seoski turizam
Kako bi afirmisala seoski turizam, Svetska turistička organizacija je pokrenula inicijativu “Najbolje turističko selo”. Jedan od pobednika za 2021. bila je Mokra Gora, dok se prijave za ovu godinu primaju do juna. Ipak, dalji rast seoskog turizma u Srbiji mogao bi biti ugrožen nedostatkom ulaganja. Turisti, pogotovo strani, često se žale na lošu infrastrukturu i puteve.
– Preduslov za razvijanje seoskog turizma je apsolutno elementarna infrastruktura i tu na prvom mestu mislim na asfaltirane puteve i na stabilnu elektro mrežu – jasna je Zorica Radojković.
Ministarstvo turizma ističe za naš portal da će u cilju pospešivanja razvoja turizma nastaviti sa ulaganjima i kreditnim podsticajima.
– Ministarstvo turizma i omladine će i ove godine nastaviti da ulaže u razne projekte izgradnje turističke infrastrukture širom zemlje u vrednosti od 7 mil EUR, što će svakako unaprediti kvalitet ponude na destinacijama. Pored toga, kada govorimo o podršci seoskom turizmu, u ovoj godini je na raspolaganju najmanje 2,5 mil EUR kreditnih podsticaja za unapređenje kvaliteta turističke ponude – kažu u Ministarstvu.
ekapija
