U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih.
Uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post su velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice.
Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice.
Takođe, poseban dan kada treba posetiti grobove svojih najmilijih Crkva je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa.
Mitrovske ili jesenje Zadušnice ove godine se padaju u subotu, 5. novembra.
Ove zadušnice Srbi su primili od Rusa, koje je ruska crkva ustanovila u 14. veku nakon Kulikovske bitke.
Vojskovođa Dimitrije Donski zamolio je Sv. Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan. Vremenom, to je postalo pominjanje svih upokojenih, ne samo vojnika.
Preminulih rođaka i prijatelja sećamo se u molitvama, palimo sveće, držimo parastose i pomene, i molimo Gospoda za pokoj i mir njihovih duša.
Molitva onih koji su ostali na zemlji mnogo može da pomogne dušama na putu ka večnom spasenju.
Najvažniji pomen za preminule, Proskomidija, služi se u crkvi na Svetoj Liturgiji. Potom se odlazi na groblja, gde sveštenici kade grobove i čitaju molitve.
Na groblje se obavezno iznosi kuvano žito, crno vino i sveće.
Espreso
