Pored traženja zeca, farbanja i kucanja jajima, mnogo običaja vezuje se za period jednog od najradosnijih praznika – Vaskrsa. Ceo ciklus Vaskršnjih obreda ispunjen je raznim običajima, verovanjima i praksama, a Saša Srećković, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja u Beogradu, govorio je za NS Uživo o tome koliko su se stari običaji održali do danas, a koji od njih su karakteristični za Novi Sad i okolinu
Crveno jaje potopiti u bosiljak
– Na sam vaskršnji dan, od ranog jutra nenačetom vodom se treba umiti, ili onom vodom gde je bilo crveno uskršnje jaje potopljeno u bosiljak. Ukućani su se tom vodom umivali, a deci je crveno jaje trljano od obraze kako bi bila zdrava i rumena tokom godine. Ta simbolika ogleda se u crvenoj boji koja predstavlja dobro fizičko stanje i blaženstvo. Znamo da u tim običajima, koji imaju hrišćanski sloj, da su se u njima očuvala stara verovanja dok još uvek nisu primili hrišćanstvo. Tu mislim na obrede koji su se održavali kako bi se pospešila plodnost ili da bi se zaštitili od zlih sila – ističe Srećković.
Tog dana, svi koji su postili sedam nedelja, mrste se jajima, a tradicionalno tucanje jajima održalo se sve do danas, iako u malo izmenjenom izdanju. Pred vaskršnji ručak ukućane očekuje bogata trapeza, a ono čemu se najmlađi najviše raduju jeste darivanje, odnosno u narodu poznato kao traženje zeca.
– Taj običaj traženja zeca najverovatnije je došao kod nas iz stare germanske kulture, odnosno iz Srednje Evrope i on je prisutniji u Vojvodini. Mnoge tradicije su se izgubile, ne samo kod nas, nego i u svetu. Razlog tome je potpuno drugačiji način života, jer osnovna karakteristika tih običaja je njihovo magijsko delovanje kako bi natprirodne sile učinile nešto u našu korist. Takav način razmišljanja je potisnut, jer danas u modernom svetu vlada racio i razum – objašnjava savetnik i dodaje:
-Dok određeni običaji nestaju, drugi se trasformišu i nastaju. Ispraćaj u vojsku se vrlo odomaćio u našoj kulturi, a nije ga uopšte bilo do pre 30 godina.
U Novom Sadu momci i devojke polivali su se vodom za Vaskrs ne bi li izabrali pravu osobu za sebe
-Ono što je veoma važno jeste da se ti običaji održavaju i prenose na mlađe generacije. Pre svega u krugu porodice ili određene lokalne zajednice, ali i u školi prilikom obrazovanja. Našu prošlost treba održavati na jedan živ način, običaje treba učiti i praktikovati, a mnogi od njih imaju zabavnu funkciju i zbog toga žive i danas – objašnjava naš sagovornik.
On ističe da je posebno karakteristično za Novi Sad da devojke treći dan Uskrsa polivaju momke i ponovo ih daruju jajima, nakon što su dan ranije mladići polivali njih. Takođe, nekada je u Vojvodini bio prisutan i takozvani vodeni ponedeljak, kada momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su spremne za udaju. Tim činom oni spiraju grehe sa njih, a što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu.
M. Š.
