Ukoliko ne budemo sprečili zagrevanje planete, sušno vreme i veliki broj vrelih dana sa jakim suncem učiniće grožđe drugačijim u francuskom vinskom regionu Šampanji. Rezultat toga biće izmenjeni ukus šampanjca, poručuju stručnjaci.
Šampanjac je vekovima bio obeležje slavlja i luksuznog života. Ali izuzetno visoke temperature u Evropi i sve nestabilnije vremenske prilike izazivaju bojazan da bi francuski region Šampanj mogao postati nepadekvatan za proizvodnju čuvenog pića.
Više od 325 miliona boca šampanjca isporučeno je iz čuvenog vinskog regiona tokom 2022. godine i to je prvi put da je preskočena granica od šest milijardi evra prometa, navode u asocijaciji za trgovinu šampanjcem “Comite Champagne”. Najveća tržišta su SAD, Britanija i Japan.
Komitet 2023. godinu predviđa kao „smernu“, iako navodi da proizvođači šampanjca „ostaju uvereni da je njihovo poslovanje stabilno“.
Klimatske promene, međutim, dovode u sumnju budućnost popularnog pića.
Proizvođači šampanjca će morati da se prilagode da bi preživeli. Takođe, ukus šampanjca bi se mogao promeniti usled promena vremenskih prilika.
Suncem opečeno grožđe – oštećeni ukusi
Prema procenama stručnjaka iz organizacije “S&P Global Sustainable1”, izloženost francuskog regiona Šampanj suši gotovo da će se utrostručiti do 2050-ih godina, što predstavlja ozbiljne probleme za vinograde.
Na skali od 1 do 100, gde ocena 100 predstavlja maksimalnu izloženost riziku od suše, Šampanj će se sa sadašnjeg nivoa od 16 popeti na 43 do 2050-ih, a zatim će se taj rizik udvostručiti na 88 do 2090-ih.
Tako crna predviđanja biće naša realnost ukoliko se nešto ne bude promenilo u aktuelnoj klimatskoj politici.
Suša nije jedini faktor koji može ometati proizvodnju. Vreme je sve nestabilnije, a poslednjih godina sve su češći požari, poplave i mrazevi.
Čak i ako vinova loza bude i dalje mogla da uspeva uz takve vremenske uslove oni mogu promeniti razvoj ploda i prouzrokovati štetu.
„Ako grožđe bude izloženo suviše ekstremnim UV zracima, zrna će po sebi imati ekvivalent našoj opekotini od sunca i to će, u suštini, oštetiti ukus“, rekao je za Si-En-Bi-Si Mat Hodžson, osnivač engleskog preduzeća za prodaju vina „Grejp Britanija“.
Dodatna toplota takođe može da promeni kiselost grožđa, koja šampanjcu daje svežinu i „neopipljivi pečat“, rekao je Hodžson.
Međunarodni brendovi su svesni ogromnog uticaja klimatskih promena na njihovo poslovanje.
„Prepoznajemo efekte klimatskih promena na sve teroare ‘Moet Enesija’, i to u različitim stepenima. Više nego ikada ranije radimo na prilagođavanju”, navela je u mejlu Sandrin Somer, direktorka za održivost odeljenja za vino i žestoka pića konglomerata LVMH.
Metode nastanka šampanjca
Najpoznatije pravilo koje važi za šampanjac je da se mora proizvoditi u francuskom regionu Šampanj, a duga lista pravila o kategorizaciji vina kao šampanjca, koja se moraju poštovati, uključuje specifične postpke u vinogradarstvu, nabavku grožđa sa određenih lokacija, posebne metode presovanja grožđa i korišćenje samo odabranih sorti grožđa.
Zabranjena je upotreba pesticida i dodatno zakiseljavanje, a sve faze proizvodnje moraju se odvijati na teritoriji regije Šampanj, sve do etiketiranja boce.
Proizvođači šampanjca prilagođavaju svoje procese kako bi nastavili proizvodnju u strogim okvirima pravila.
„Pre 20 godina berba se odvijala krajem septembra, početkom oktobra. Sada se grožđe za šampanjac bere krajem avgusta i početkom septembra“, rekla je za Si-En-Bi-Si Kler Sarazin, portparolka francuske vinarije “Champagne Taittinger”.
Nove temperature takođe znače da šampanjac postaje prirodno slađi. „Imamo toliko sunca i toliko šećera u soku da više ne morate da dodajete šećer. To za sada nije problem, ali to je nešto o čemu moramo da brinemo“, upozorila je Sarazinova.
Definitivna promena ukusa
Prema ocenama kritičara, neke vrste šampanjca već imaju dosta drugačiji ukus od onog koji se pio pre mnogo godina.
„Što se tiče ukusa, ono što se mnogo primećuje su zrelije karakteristike“, objašnjava vinski stručnjak Tom Hjuson, dodajući da se šampanjac približava drugim belim vinima i čini se „providnijim vinom“.
Vinski sudija i kritičar Suzi Atkins takođe je primetila da se ukus šampanjca promenio poslednjih decenija.
„Primetila sam suptilnu promenu u mojih 30-ak godina iskustva. Ljudi koji imaju više od 50 godina iskustva u degustaciji vina ukazali su na definitivan pomak u stilu ka bogatijim ukusima“, navodi Atkinsova.
Budućnost šampanjca
Vinarije specijalizovane za šampanjac koriste različite pristupe očuvanju svoje budućnosti u industriji, uključujući traganje za lokacijama sa sličnom klimom kakva je sada u regiji Šampanj.
“Taittinger” je prva vinska kuća koja je uložila u englesko penušavo vino 2015. godine, što je već sledeće godine uradio i “Pommery”.
Naravno, preduzimaju se koraci da se održi jasna razlika između engleskih i francuskih proizvoda. Englesko penušavo vino brenda “Taittinger”, na primer, namenjeno je isključivo britanskom tržištu kako bi se izbegla „kanibalizacija“ originalnog proizvoda.
Komentarišući mogućnost da se šampanjac više ne proizvodi u regionu Šampanje, u vinariji “Taittinger” kažu da brend ima „pozitivnije“ opcije, te da Komitet istražuje razvoj novih sorti grožđa.
Sorte koje bi ispunjavale visoke standarde neophodne za pravljenje šampanjca još nisu pronađene.
„Moet Enesi“, prema dosadašnjim izjavama izvršnog direktora Filipea Šausa, nema nameru da podiže vinograde u Engleskoj.
Duga lista pravila koja su potrebna za pravljenje šampanjca takođe bi se mogla prilagoditi jer francuski vinski region želi da ostane u poslu. Postavlja se pitanje, da li to znači da će rezultat i dalje biti šampanjac kakav poznajemo.
„Možda je to nešto novo i nešto lepo, ali ako volite šampanjac kakav je šampanjac sada, onda on neće biti ono što Šampanja proizvodi ako se budu promenila pravila“, rekao je Hodžson iz engleskog preduzeća za prodaju vina „Grejp Britanija“.
„Ako je u pitanju izbor između nepostojanja i proširenja područja ili promene oblasti po kojoj možete piću dati naziv, onda ko zna šta bi (proizvođači šampanjca) mogli da izaberu. Bilo bi samoubistveno ne razmatrati alternative, zar ne?“, zaključio je Hodžson.
rts.rs
