Beogradski kej se nadovezuje na Kej žrtava racije, počinje od Varadinskog mosta i proteže se sve do Kanala DTD.
Sa leve, neparne, strane ulice nalaze se stambeni i poslovni objekti, dok je druga strana ulice šetalište, biciklistička staza i, jednim delom, trim staza.
Na samom početku ulice, na stambenoj zgradi nalazi se veliki mural, pod nazivom „Eros i Alkiona“.
Ovaj mural uradio je 2019. godine umetnik Fikos.
Eros je u grčkoj mitologiji bio predstavljen kao bog stvaranja i života, jedan od prvonastalih bića. Kasnije se spominje kao sin Afrodite i Aresa kao i bog ljubavi, strasti i seksualne požude. Međutim, Eros nije bio samo bog ljuvavi, nego i sama ljubav.
Osim njega na muralu se nalazi ptica u koju gleda Eros, a njeno ime je Alkiona. Ptica predstavlja princezu Alkionu, ćerku Eola, kralja vetrova. Nju i njenog muža bogovi su pretvorili u ptice.
Prema legendi, Alkiona i Keik su srećno živeli. Bili su toliko zaljubljeni da su jedno drugo zvali „Zevs“ i „Hera“.
Ova činjenica je razbesnela Zevsa, pa su ih bogovi kaznili tako što su ih pretvorili u par ptica koje ne žive zajedno, i to Keika u gnjurca, a Alkionu u vodomara.
Na muralu se nalazi Alkiona, pretvorena u vodomara, kako sedi na Erosovom luku.
Njih dvoje sada predstavljaju prizor koji dočekuje , odnosno ispraća putnike namernike kada u Novi Sad stižu ili iz njega odlaze preko Varadinskog mosta (Mosta Duga).
Na adresi Beogradski kej od broja 1 do broja 7, nalazi se niz zgrada, za koje se na osnovu njihovog izgleda može reći da su nekada bile izuzetno lepe.
Danas bi se reklo da bi im prijao „face lifting“, odnosno rekonstrukcija fasade, kako bi ponovo zasijale punim sjajem.
Ovo bi bilo od velikog značaja za ukupnu sliku grada, s obzirom da su prvo što se vidi kada se u Novi Sad ulazi preko Varadinskog mosta (Mosta Duga), kao i zbog činjenice da veliki broj turističkih brodova sa stranim turistima staje na obližnjem pristanu.
Do njih se nalazi Klub vojske Srbije Novi Sad, tzv. Oficirski dom.
Objekat koji se ovde nalazi zidan je 1923. godine za potrebe tadašnje Komande Prve armijske oblasti.
Sazidan je veoma brzo, pa je već 1924. usledio tehnički prijem i ocena kvaliteta izgradnje objekta.
A onda se dogodila tragedija. Pod neutvrđenim okolnostima zgrada je neposredno nakon izgradnje izgorela. Šteta je bila tolika da je oktobra meseca 1925. godine izrađen projekat prepravke zgrade.
Sve prepravke koje su tom prilikom urađene nisu poznate, ali je poznato da je ulična fasada dobila potpuno nov izgled.
Oficirski dom posebno je popularan među Novosađanima zbog lepe i prostrane bašte, sa oko 400 mesta, koju upotpunjuje blizina Dunava.
U restoranu Oficirskog doma služi se kvalitetna i lepo pripremljena hrana, po pristupačnim cenama, a poseban specijalitet predstavlja čuveni vojnički pasulj.
U samom objektu nalaze se dve sale, Mala sala sa 70 mesta i Svečana sala sa 170 mesta. Sale je moguće iznajmiti za različite proslave.
Takođe, ovde se nalazila i pivnica „Dunav“, koja je nudila kvalitetno pivo po pristupačnim cenama. Točeno pivo se služilo i u velikim bokalima, pa je društvo koje bi ga poručilo moglo samo da dozira koliko će da popije.
Malo niže niz ulicu, oslikan na bočnoj fasadi, nalazi se drugi mural koji krasi jednu od zgrada.
Ovaj mural poneo je naziv „Borbeni tigar“, a uradio ga je umetnik Stefan Bjelić.
Oslikan je 2017. godine, a posvećen je Nastasji Nedimović, nekadašnjoj vaterpolo reprezentativki i sudiji koja je bila obolela od raka koštane srži.
Tigar je omiljena životinja ove influenserke, dok na muralu tigar simboliše borca.
Portal Gradske info uradio je intervju sa Nastasjom Nedimović i zabeležio njenu priču, koju možete pogledati u video prilogu:
Za ljubitelje vina, u ovoj ulici nalazi se lokal Wine Therapy, koji svojim posetiocima nudi širok izbor kvalitetnih vina.
Osim ovog ugostiteljskog objekta, ovde se nalazi i Kibic Korner cafe & snack bar.
Na uglu sa ulicom Marka Miljanova, nalaze se četiri kule, sa kojih se pruža pogled koji oduzima dah, u bilo kom pravcu da se gleda.
Stanari ovih zgrada ljubomorno čuvaju pristup krovovima ovih zgrada, što zbog bezbednosti, što zbog zloupotreba do kojih je dolazilo.
Tako se jednom prilikom desilo da su novopečeni mladenci zamolili stanare jednog od solitera da im dozvole da na krovu naprave svadbene fotografije, što im je i dozvoljeno da urade, jer su stanari zgrade i ranije dozvoljavali slične stvari.
Međutim, nakon ove foto-sesije, stanari su mogli da konstatuju oštećenje krovne zaštite (smese kojom je krov bio premazan i zaštićen od prokišnjavanja), koja je bila skroz izbušena štiklama, pa su od tada ukinuli pristup krovu.
On što takođe u ovom delu keja oduzima dah, jesu neprijatni mirisi koji nastaju jer se ovde izliva gradska kanalizacija u Dunav.
Izgradnjom Nove glavne crpne stanice i njenim stavljanjem u puni pogon, očekuje se da će i ovaj problem trajno biti rešen.
Kada se prođe ispod Žeželjevog mosta i prođe benzinska pumpa i hotel „Aurora“, dolazi se do nekad uspešne brodarske firme „Heroj Pinki“, od koje su danas ostali bukvalno samo goli zidovi.
Naspram ruinirane zgrade i kruga bivšeg preduzeća, uz obalu Dunava dugo vremena su bili privezani, napušteni i dopola potopljeni ledolomci „Čakor“ i „Vučevo“, vlasništvo pomenute firme, a koji su svojevremeno štitili ovaj deo Dunava od leda.
Ruinirana upravna zgrada brodarske firme „Heroj Pinki“, „Čakor“ i „Vučevo“ dugo vremena su stajali, kao neka tri mrtvaka, primera loše urađene privatizacije 2000-tih.
„Čakor“ i „Vučevo“ su u međuvremenu sklonjeni, ali zgrada je i dalje tu, da podseća na slavnu prošlost i neslavan kraj.
Nedostatak novosadskih ledolomaca se posebno osetio jedne zime, kada je Dunav bio toliko zaleđen, da su ledolomci dolazili čak iz susedne Mađarske da razbijaju led.
Kada je u pitanju šetna staza Beogradskog keja, koja se nalazi na strani bliže Dunavu, ona i te kako ima šta da ponudi.
Prepuna je zelenila i lepo hortikulturno uređena, a osim staze za šetanje, na ovoj strani se nalazi biciklistička staza i trim staza (dužine 1500 metara).
Klupe za sedenje su, kao i na Keju žrtava racije lepo uređene, sa drvenim nosačima, preko kojih se pružaju biljke puzavice.
Osim ovih klupa koje su postavljene tokom poslednje rekonstrukcije keja, postoje i starije klupe koje su bliže Dunavu.
Bilo kako bilo, na koju god od klupa da sednete, uživaćete u spektakularnom pogledu na Dunav, novosadske mostove i Petrovaradinsku tvrđavu.
Uz obalu se nalazi pristan za turističke i teretne brodove, ujedno i granični prelaz na kojem se vrši pasoška kontrola stranih plovila i njihovih putnika.
Većina stranih turista koja krstari Dunavom, pristaje ovde i započinje svoju turističku turu po našem lepom gradu.
Svaki put kada pristane neki od stranih turističkih brodova, to predstavlja pravu atrakciju za sve koji se zateknu na Beogradskom keju.
Lokalci vole da zastanu i osmotre i dunavsku lađu i putnike koje je dovezla, uz poneki komentar, kako neki, eto, nemaju pametnija posla nego da se vozaju Dunavom.
Jedna od zanimljivosti na ovom delu Beogradskog keja predstavlja telefonska govornica, koja u eri mobilne telefonije predstavlja relikt prošlosti.
Današnjim klincima sigurno je nepojmljivo vreme kada nisu postojali mobilni telefoni, pa je telefonski razgovor isključivo zavisio od toga da li ćeš sagovornika „uhvatiti“ pored fiksnog telefona.
Na samom Beogradskom keju nalazi se i Park srpsko – azerbejdžanskog prijateljstva, koji krasi bista azerbejdžanskog kompozitora Uzeira Hadžibejlija.
Ispred biste nalazi se fontana, sa specijalnom rasvetom, različitih boja, kao i jarboli sa zastavama Republike Srbije i Azerbejdžana.
Uzeir Hadžibejli (1885-1948) je bio kompozitor koji je komponovao nekadašnju državnu himnu Azerbejdžana, a takođe se bavio i pisanjem kolumni, radio kao dirigent, dramaturg, bavio se pedagogijom i prevođenjem tekstova. Otvorio je prvu muzičku školu u Azerbejdžanu, a tvorac je i prve muslimanske opere „Lejla i Majnun“.
Beogradski kej nudi prostora za mnoštvo sportskih aktivnosti.
Jedna od omiljenih sportskih rekreacija, uglavnom onih starijih, je boćanje. Na terenu koji je u tu svrhu na keju napravljen, svakodnevno se okupljaju stariji igrači i kibiceri.
Malo dalje, nalazi se teren za košarku, kao i mesto na kojem se može iznajmiti bicikli.
Većina šetača svoju šetnju kejom uglavnom ovde završava, iako se šetalište nastavlja sve do Kanala DTD.
Čim se prođe Žeželjev most, na obali Dunava mogu se videti mnogobrojni pecaroši.
Saobraćaj je ovde mnogo manjeg intenziteta, a stotinjak metara dalje, potpuno prestaje. U tom delu Beogradskog keja, naspram kojeg nema saobraćajne buke, prava je milina šetati.
Sluh nije toliko opterećen saobraćajnom bukom, pa se čovek može na miru prepustiti svojim mislima.
Pošto je ovaj deo Beogradskog keja malo dalje, do njega uglavnom stižu biciklisti i roleraši.
Lepo je sesti na neku od klupa ili, kako to većina radi, na sam dunavski bedem i prepustiti se svojim mislima ili, ukoliko imate društvo, na miru popričati sa nekim.
Takođe, veliki broj onih koji stignu u ovaj deo Beogradskog keja sa sobom ponese neku knjigu, pa je na miru čita, na taj način „puneći baterije“.
Bilo kako bilo, koji god deo keja da odaberete da provedete vreme, sigurno nećete pogrešiti, jer je svaki lep i zanimljiv na svoj način.
gradskeinfo.rs
