Prvih 50 kreveta za palijativno zbrinjavanje najtežih pacijenta, uz šta ide i podrška njihovim porodicama u tim teškim trenucima, od juče dočekuje pacijente iz Vojvodine u nekadašnjoj kovid bolnici Mišeluk. To bi značilo da konačno krećemo u korak sa svetom jer je mnogo pacijenata koji imaju neizlečive i teške dijagnoze, a koji su i sami, kao i njihove porodice, na mukama u tim najtežim poslednjim danima života. Isto se očekuju od kovid bolnica Batajnica i Kruševac, ali još ne znamo da li će baš tako i kad biti. A ove tri bolnice, inače, imaju ukupno oko 2.000 kreveta.
Direktorka UKC Vojvodine prof. dr Edita Stokić navela je da je Vojvodina prvi put dobila jedan ovakav vid zdravstvene zaštite, koji će obavljati preko internističkih službi.
– Palijativno zbrinjavanje ne znači samo pružanje zdravstvenih usluga nego se pacijentima omogućava da zajedno s porodicom u teškim trenucima, kada se leče od hroničnih i neizlečivih bolesti, imaju što bolje uslove – istakla je prof. Stokić i dodala da će, pored 50 kreveta za pacijente, biti obezbeđene i prostorije za pomoć porodicama.
brojke
20.000 pacijenata premine od malignih bolesti u Srbiji
30.000 novoobolelih onkoloških pacijenata u Srbiji svake godine
16.000 pacijenata i njihovih porodica ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem
33,4 % umire u bolnicama
Izvor: Belhospis
Sa oko 500 kreveta kovid bolnica Kruševac prazna je od početka maja. Međutim, rešenja još nema. Uz to, oko 500 stalno zaposlenih je praktično bez uposlenja.
– Kovid bolnica u Kruševcu će pripasti opštoj bolnici u Kruševcu, a Ministarstvo zdravlja će odrediti kako će se koristiti zgrada. Očekuje se uredba Vlade Srbije o promeni nameni i o raspoređivanju postojećih kadrova, a tu je više od 100 lekara i više od 300 sestara – kaže za Kurir prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš, pod čijom ingerencijom je još ova bolnica.
– Dobro je što dobijamo i specijalizovane delove bolnica za palijativno zbrinjavanje. I zaista ima ljudi koje nije moguće i zbog medicinskih razloga zbrinuti u vlastitom domu ili porodica ne može 24 sata dnevno da brine o njima iz raznih razloga, koji mogu biti finansijski, organizacioni. Ali bolničko zbrinjavanje treba da bude samo jedna od karika u lancu, kako je to standard u Evropi i razvijenom svetu. Palijativno zbrinjavanje podrazumeva kontrolu simptoma bolesti (bol, gušenje, mučnina, povraćanje, slabost…), ne izlečenje, pružanje psihosocijalne i duhovne podrške, pa i porodici, kojoj se pomaže i tokom procesa tugovanja nakon smrti bliske osobe – kaže za Kurir Bogićević i dodaje da je neophodan holistički multidisciplinarni pristup.
U SRBIJI SAMO 15 SPECIJALISTA
Hospisi po standardima evropske asocijacije treba da imaju osam do 12 kreveta za palijativno zbrinjavanje zbog broja edukovanog kvalitetnog kadra koji bi tu radio. U Srbiji, napominje Bogićević, ima svega 15 specijalista palijativne medicine. Inače, palijativna medicina je na spisku deficitarnih specijalizacija Ministarstva zdravlja.
Pacijenti kojima pomažu, a imaju ih 50 do 70 mesečno u Beogradu, svesni su kakav je ishod. Ali ako se ima prostora i vremena, ako se ne jave suviše kasno u završnoj fazi bolesti, kada im je ostalo dve-tri nedelje života, i pacijent i porodica se mogu pripremiti za ono što sledi.
– Uz psihološku i socijalnu podršku, imaju kontrolu nas preostalim vremenom, da urade nedovršene stvari, kao, na primer, da srede neke papire, završe knjigu, naprave video, neke ljude mole za oprost. Važno je i da se porodica pripremi za to – ističe Bogićević i dodaje da 90 odsto tih pacijenata želi da umre kod kuće.
POMAŽU I DECI
Belhospis, od pre godinu i po dana, pomaže i deci s teškim dijagnozama i trenutno ih je oko 20.
– To su retke i neurološke dijagnoze. Pomažemo i porodicama dvoje dece leptira, gde je nega izuzetni zahtevna – kaže Bogićević.
Palijatvno zbrinjavanje, ističe Bogićević, ne odnosi se samo na onkološke pacijente.
– Podrazumeva sve teške neurološke bolesti od multiple skleroze, Alchajmera, demencije. I to je u porastu u razvijenoj Evropi, gde sve više ljudi oboleva od njih jer je životni vek duži. Zbrinjavanje tih pacijenata je zahtevnije od zbrinjavanja onkoloških – kaže Bogićević.
kurir
