Kompostilište Gradskog zelenila, koje po oceni stručnjaka predstavlja najsavremeniji pogon za proizvodnju komposta u Srbiji, godišnje preradi oko 970 tona lišća, trave i granjevine. Od marta do aprila prikupljeno je 308 tona trave i 177 tona lista. Tokom cele godine prikupljeno je ukupno 489 tona granja i drugog drvnog otpada.
Ovo je prvo postrojenje ovog tipa u Srbiji zahvaljujući kome sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, ne završavaju na deponiji kao smeće, već se koriste za ozelenjavanje grada.
Direktor Zelenila Miloš Egić ističe da je zahvaljujući izgradnji savremenog postrojenja, jedinstvenog u Srbiji, koje su finansirali grad Novi Sad i nemačka agencija GIZ, unapređeno je održavanje zelenila, poboljšana zaštita životne sredine i ostvarena je značajna novčana ušteda.
Sva biomasa koja se sakuplja sa 550 hektara zelenih površina u gradu, trava, lišće, bolesne, oštećene, suve grane, dakle sve ono što je do juče bio otpad koji se odnosio na gradsku deponiju, sada je sirovina za proizvodnju komposta. A ono što se ne koristi za kompost upotrebljava se kao biogorivo za zagrevanje rasadnika i poslovnih prostorija. Naše kompostiliše koristi savremene tehnologije i pri proizvodnji komposta ne zagađuju životnu sredinu, a JKP “Gradsko zelenilo” dobija kompost koji se koristi prilikom ozelenjavanja Novog Sada – rekao Egić.
Krajem maja značaj kompostilišta istakao je i dekan FTN-a, prof. dr Srđan Kolaković. On je rekao da je postrojenje primer dobre prakse za ceo region.
– Zadovoljni smo što je ovakav projekat zaživeo u Novom Sadu, koji predstavlja dobar primer kako nauka, grad i JKP zajedno rade na poboljšanju životne sredine. FTN će predložiti da i drugi gradovi u Srbiji, po ugledu na novosadsko, imaju svoje kompostilište – rekao je prof dr Srđan Kolaković, dekan FTN-a.
Izgradnju postrojenja za preradu biomase u humus finansirali su grad Novi Sad i nemačka agencija GIZ. Grad je izdvojio 40 miliona dinara, a nemačka GIZ blizu 400.000 evra, a pored proizvodnje humusa, od suvog granja se pravi sečka kojom se zagreva rasadnik u kom se uzgajaju sadnice cveća za ukrašavanje grada i drveća za povećanje zelenila u gradu.
Nasitnije grane, kompletno lišće i trava se koriste za proizvodnju komposta.
– Kacapitet kompostilišta je dobar. U sadašnjim uslovima u jednom ciklusu se proizvede od 350 do 400 metara kubnih komposta. Proizvedeni kompost upotrebljavamo za potrebe sadnje cveća, drveća, žbunja i šiblja na teritoriji grada i prigradskih naselja, ali i u rasadniku za proizvodnju biljnog materijala – zaključuje Miloš Egić, direktor Gradskog zelenila.
nsuzivo.rs
