Više od dve decenije od NATO agresije: Novi Sad je tokom bombardovanja pokazao svoje rodoljublje

Na ovaj dan grubo je prekršeno međunarodno pravo i započeto je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. 

U to vreme SR Jugoslavija je bila država sa najviše izbeglica u Evropi, možda i u čitavom svetu. Tada je postala prostor gde je tadašnji narastajući novi svet rušio granice onoga što je do tada bilo poznato.

-Ovu priču treba gledati kroz širi kontekst. Treba napomenuti da su UN prestajale da gube prednosti svoje moći i da je suprotno i bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a započeta akcija protiv naše države, što je čini nelegalnom- rekao je za NS Uživo Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.

Svemu ovome prethodili su raniji nemili događaji- od formiranja OVK 1996. godine, kraha piramidalne štednje u Albaniji 1997. koja je dovela do velikih nemira i od tada počinje faktički ratno stanje na našoj granici, naveo je Đurđev.

U Rambujeu, zamku nadomak Pariza, vođeni su pregovori na kojima je tražena okupacija čitave Jugoslavije od strane NATO pakta, što je bilo neprihvatljivo za vlast. U martu je država došla u situaciju da je započeta jednostrana agresija najmoćnijeg vojnog saveza u istoriji čovečanstva na Jugoslaviju.

-Negde oko 20 časova odjeknule su prve detonacije nad našim gradom. Pogođena je policijska stanica na Klisi i kasarna Jugovićevo. Ovo nije bio samo rat bombama, već i rat informacijama, psihološkim dejstvom. U Novom Sadu je uništena rafinerija, koja je dovela do velike ekološke katastrofe i velikog uticaja na zdravlje stanovništva. Porušena su sva tri mosta koja su povezivala bačku i sremsku stranu- istakao je Đurđev.

Najugroženiji deo Novog Sada, tokom 77 dana, bio je stambeni deo Šangaja, u kojem su stradali civili i objekti tokom svih 15 nasrtaja na Rafineriju. Žrtve su nazivane “kolateralnom štetom”, kako bi se umanjila težina zločina. Čak je i dimom zagađen vazduh naterao gradske vlasti da razmisle o iseljavanju čitavog naselja sa preko hiljadu ljudi. I Vidovdansko naselje doživelo je direktne udare, gde su ostajali čitavi krateri u zemlji.

-Nerazumno bombardovanje Detelinare, gde su ljudi ostali bez domova i gde je oko 50 naših sugrađana teže ili lakše ranjeno, dvojica naših sugrađana su izgubili živote, sećamo se Olega Nasova, koji je poginuo na Varadinskom mostu, i Milana Simića, koji je poginuo 8. maja u Šangaju na svom kućnom pragu. To dovodi do bolnih sećanja- naglasio je Đurđev.

U to vreme Novosađani su pokazali da su spremni da se suprotstave ovakvom vidu agresije i nastave svoje živote bez obzira što nije bilo struje i vode, čuvali su mostove koliko su mogli i pokazali su ljubav prema otadžbini.

-Novi Sad je pokazao veliko, slobodarsko srce, podsetio nas da nije slučajno dobio titulu Grada heroja još u socijalističkoj Jugoslaviji i pružio je dostojanstven otpor agresoru i dostojnu podršku ratnom naporu protiv ovog nelegalnom napora- zaključio je Đurđev.

Ivona Karan