Dugotrajan period sa visokim temperaturama vazduha i nedostatkom padavina uslovio je ubrzane procese zrenja jarih useva što će se odraziti na slabiji kvalitet i prinos, a tome je najviše doprinelo što je u periodu od 7. do 20. jula zabeležen toplotni talas sa maksimalnim temperaturama vazduha do čak 42 stepena Celzijusa, navodi za NS Uživo podsekretar pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panovski.
Na pitanje koje kulture su imale više, a koje manje “sreće” sa rastom i preživljavanjem ove sušne godine Panovski odgovara:
-Ovakve vremenske prilike najlakše podnosi suncokret, a najugroženiji je kukuruz i soja, jer su se tada nalazili u fazama nalivanja zrna kada su potrebe za vodom najveće. Treba takođe istaći da su padavine bile neujednačene po količini i po rasporedu, tako da će u mnogome sve to uticati na raznolikost prinosa ratarskih kultura. Gledano generalno, a i po podacima RHMZ-a, definisanim u agrometereološkom biltemu za jul mesec, na najvećem delu teritorije Srbije zabeležena je ekstremna suša. Što se tiče ozimnih useva tokom prve polovine juna temperaturni uslovi bili su povoljni za početak zrenja ozimih useva, tako da smo imali rekordno ranu žetvu prvo uljane repice, pa ječmova i pšenice. Prinosi su bili raznoliki, a svakako da su na prinos uticali količina padavina, ali i primena agrotehničkih mera kod poljoprivrednih proizvođača. Treba istaći da je mesec jun imao čestu pojavu padavina, ali i i olujnih nepogoda sa gradom koji je pričinio štete ratarskim usevima, što je takođe uticalo na prinos poljoprivrednih kultura – ističe naš sagovornik.
Najbolji prinos suncokret, najslabiji soja
-Ozimni usevi su ove godine imali prosečan prinos od 5 tona po hektaru, tako da su najbolje podnele teške uslove proizvodnje, što se tiče jarih useva najbolje je podneo suncukret, a najlošili prinos je imala soja. Ratarske kulture su berzanska roba tako da se njihove cene formiraju na berzi, uvidom u izveštaje Produkte berze Novi Sad na nedeljnom nivou može se ostvariti uvid u ponderisane cene bez obračunatog PDV-a. Svakako da na cene poljoprivrednih proizvoda značajno utiče geopolitička situacija u svetu, pre svega na poskupljenje troškova trasporta proizvoda, a time i na poskupljenje poljoprivrednih proizvoda – rekao je Panovski za naš portal.
Rana žetva pšenice je ove godine bila prisutna, pa nas je interesovalo da li će to imati direktog uticaja na njenu cenu?
Po mišljenju ovog stručnjaka, cena pšenice je u proteklih godinu dana bila slabo podložna promenama, a trenutno, prema poslednjem izveštaju cena pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad iznosi 20,40 dinara bez obračunatog PDV-a.
U zavisnosti od najvećih proizvođača pšenice u svetu i njihovih prinosa, cena pšenice varira. Ona je berzanska roba tako da se njena cena formira na tržištu. Ono što je dobar stvar jeste da naši proizvođači imaju mogućnost da zaključe terminske ugovore o prodaji pšenice i mnogo pre žetve. Takođe, omogućeno im je da i sami izvoze ukoliko to žele. U svakom trenutku imaju veliki dijapazon kupca, od mlinarske industrije, skladištara, domaćih trgovaca, fabrika za proizvodnju stočne hrane do izvoznika.
Takođe, u vezi sa ovom temom, mnogo se spekuliše i o tome na koji način se ratari u Srbiji bore sa klimatskim promenama i postoje li načini da se od istih zaštite na najbolji način.
-Jedini način borbe sa klimatskim promenama, koje stvaraju ekstremne uslove za poljoprivednu proizvodnju, jeste strateško ulaganje u sisteme i opremu za navodnjavanje, ali takođe i pravilna primena agrotehničkih mera u poljoprivredi i plodored poljoprivrednih kultura. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo od 2016. godine, pa zaključno sa 2024. godinom izdvojio je poljoprivrednim gazdinstvima u APV iznosi od 3,2 milijarde dinara za nabavku potrebne opreme za navodnjavanje, a u poslenje tri godine 3 milijarde dinara za prenamenu postojećih sistema u javnoj svojini za odvodnjavanje u dvonamenske sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje – zaključio je Panovski.
M.Š.
