Svedoci smo sve češćeg vršnjačkog nasilja, kako u učionicama, tako i na ulicama. U oktobru mesecu zabeležen je još jedan takav slučaj, kada je dečak nožem povredio svoju školsku drugaricu u Osnovnoj školi „Sečenji Ištvan“ u Subotici. Nasilje nije izostalo ni u našem gradu, a pre tri dana majka jednog učenika prijavila je incident u kom je učenik petog razreda zapalio kosu učeniku prvog razreda u Osnovnoj školi “Dušan Radović” u Novom Sadu.
Povodom ovih i sličnih događaja, koji su uznemirili javnost, razgovarali smo sa pedagoškinjom Bojanom Subašić iz Pedagoškog društva Vojvodine koja je detaljnije objasnila ove, sve češće pojave u našem društvu.
-Sve učestalije nasilje među decom možemo okarakterisati kao odraz mnogih složenih promena u društvu, porodici i školskom okruženju. Deca danas odrastaju okružena stresom, nesigurnošću i pritiscima, bilo da proističu iz porodice, škole ili šireg društvenog okruženja – istakla je naša sagovornica i dodala da porodična dinamika igra ključnu ulogu.
– Naime, roditelji su često preopterećeni poslom i drugim obavezama, što dovodi do manjka vremena za kvalitetnu komunikaciju sa decom. Deca u takvom okruženju ponekad osećaju frustraciju ili nesigurnost, što se može manifestovati kroz agresivno ponašanje. Nažalost, nasilje u porodici ili zanemarivanje dodatno pogoršavaju situaciju, jer dete usvaja te modele ponašanja i primenjuje ih u svom svetu kao način rešavanja konflikta – objašnjava pedagoškinja za naš portal.
Ona je navela da i pored toga, škole ponekad nemaju dovoljno resursa da se adekvatno nose sa ovim problemom. Ukoliko se dogodi bilo koji oblik nasilja, a ne primeti se na vreme, deca to shvataju kao poruku da takvo ponašanje prolazi nekažnjeno i nastavljaju sa istim. Takođe, u nekim školama postoji atmosfera takmičenja i pritiska, što kod dece stvara dodatni stres i može ih gurnuti ka agresiji.
Osnažiti roditelje da potraže pomoć stručnjaka
-Neizostavan deo ovog problema je i društvo u celini, jer su deca svakodnevno izložena velikom broju sadržaja punog nasilja i agresivnosti, što kod dece može povećati toleranciju prema nasilju. Da bi se stopa nasilja među decom, ali i među društvom u celini smanjila, potrebno je delovati na sve aspekte koji su pomenuti, najpre kroz edukacije roditelja putem radionica, seminara i savetovanja. Potrebno je roditelje osnažiti da potraže pomoć stručnih saradnika i ukazati im koliko je bitno da budu uključeni u rad škole njihovog deteta. U okviru vaspitno-obrazovnog sistema potrebno je povećati broj stručnih saradnika, ali i unaprediti školsku klimu kroz npr. vršnjačku medijaciju, gde se učenici obučavaju da posreduju u sukobima medju vršnjacima na konstruktivan način – rekla je Subašić.
U razgovoru sa stručnjakom iz ove oblasti možemo zaključiti da, kada govorimo o društvenom aspektu, podizanje svesti o važnosti nenasilja je ključ uspeha. Pored toga, organizovanje alternativnih aktivnosti kao što su sport, umetnost, volonterski rad i slično mogu doprineti smanjenju nasilja.
Na platformi “Čuvam te”, koja prati prijave nasilja u školama u Srbiji, zabeleženo je više od 2.000 slučajeva prijava nasilničkog ponašanja od maja 2023. godine do oktobra ove godine.
Ranije ove godine, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović poručila je da je potrebno pojačati sve metode borbe protiv vršnjačkog nasilja, kao i da se stvaraju uslovi za nultu toleranciju na nasilje.
Suludi TikTok trendovi uzeli maha
Pored nasilja koje je sveprisutno, aktuelni su i razni izazovi sa popularne platforme Tiktok koju koriste mnogi maloletnici.
TikTok izazov u kome se deca snimaju kako zadržavaju dah dok ne padnu u nesvest, zatim kada simuliraju vešanje, ali i onog gde deca istrče na ulicu pred automobil koji jedva uspe da zakoči, a dete se skloni u stranu.
Mnogi roditelji i nastavnici zabrinuti su dečijom konzumacijom društvenih mreža, ali prate li roditelji kakav sadržaj deca prate na društvenim mrežama?
M.Š.
