“I snop suv trske je most kada čovek hoće na drugu obalu. A čovek uvek hoće na drugu obalu i to sve iz razloga jačih, žilavijih nego što je iskonska težnja popeti se na najviši vrh, zaroniti u najveću dubinu. Naći se na drugoj obali uvek je značilo pomaći granice življenja, otvoriti nove prostore”.
Ideja o izgradnji novog mosta na produžetku dela današnjeg Bulevara oslobođenja potiče iz 1970. godine, kada su počela prva premeravanja i razmatranja kako bi mogao da se izgradi taj most. Tada počinje i ispitivanje dunavske obale i samog korita reke, što predstavlja početak ideje o izgradnji novog mosta u Novom Sadu.
Istoričar i direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada Petar Đurđev govori za NS Uživo zašto se prionulo na izgradnju mosta.
-Tada je prema Novom Sadu gravitiralo gotovo milion ljudi u radno vreme, što znači da je Novi Sad postao jedno značajno ekonomsko, političko i kulturno središte severne Srbije i jedan od najznačajnijih gradova u Jugoslaviji. U tom momentu se mislilo na kvalitet života Novosađana, trebalo je smanjiti gužve. Sada pokojni Jovan Dejanović, tadašnji predsednik Skupštine grada, nailazilo se na prepreke, jer je jednom nedeljno dobijao punu fioku protestnih pisama jer građani nisu mogli da razumeju jednu vizionarsko delu smatrajući da to funkcioneri sebi prave most koji će im omogućiti da brže i lakše dolaze do svojih vikendica- ističe Đurđev.
Nakon toliko godina pokazalo se da je most značajan za Novi Sad što je prvi moderni bulevar nakon Drugog svetskog rata dobio jedan veličanstveni most.
Trasa autoputa je otišla na drugu stranu, a gradske vlasti odlučile su da nastave projekat, pa je u decembru 1973. godine doneta odluka da se gradi most.
-Sam Grad Novi Sad je bio investitor, a bilo je mnogo razmatranja i ideja kako treba da izgleda taj most. Urađen je veliki broj rešenja- pet je bilo sa pilonima a dva su bila sa kontinuiranom gredom. U martu 1974. je izašao novi Generalni urbanistički plan Novog Sada koji je ucrtao izgradnju ovog novog mosta- rekao je istoričar za naš portal.
U izradi idejnog rešenja posebno je doprineo akademik Nikola Hajdin. Tadašnje gradske vlasti su tražile da most odrazi ekonomski polet grada i napravljeno je kompromisno rešenje- miks pilona i kontinuirane grede. Ceo posao je vodila beogradska “Mostogradnja”, sa partnerima iz Mađarske i Švajcarske. U to vreme Novi Sad je bio šesti po visini ličnog dohotka u čitavoj Jugoslaviji i deveti po industrijskoj proizdvonji, centar metalne industrije i petrohemijske industrije.
-Most slobode, ili kako ljudi vole da ga zovu Limanski most, je 23. oktobra 1981. godine je otvoren na veliku radost građana. Iste godine je otvoren i SPENS, završena je gradnja Srpskog narodnog pozorišta. I u ovom momentu dok očekujemo još jedan novi most, koji se pojavljivao još u vremenu kraljive, on će omogućiti kontinuirani razvoj našeg voljenog grada- dodao je Đurđev.
Ivona Karan
E da tad je grad sa 180 000 ljudi napravio most, pozorište i spens. A sad sa pola miliona kinezi nas kreditiraju samo za most. A šta kaže više rešenja je bilo za most slobode, pa još ljudi se nešto bunili, ju ju da ti j…m taj socijalizam. Pa to nije dobro kao danas, sad vlast može radi šta hoće bez da išta kaže građanima, jer su građani stoka sitnog zuba. Da pokažu planove idejna rešenja za most, lokaciju i ostalo nema potrebe, jer stoka ionako neume da čita.