Udruženja auto-škola, koja okupljaju oko 500 ovih privrednih društava u Srbiji, spremaju predloge novih minimalnih cena obuke vozača. U narednih mesec i po dana će Ministarstvu unutrašnjih poslova predati svoje kalkulacije na osnovu svih novih troškova.
Trenutna minimalna cena od 61.960 dinara nije menjana devet godina i kako ovi preduzetnici poručuju, ne podmiruje narasle troškove. Ako MUP usvoji predlog, nova cena obuke, prema nezvaničnim informacijama, biće oko 90.000 dinara. Pojedina udruženja tražila su čak povećanje preko 140.000 dinara.
U međuvremenu, umesto dosadašnje cene pojedinačnog časa od 1.200 dinara, mnoge škole su je u proteklih nekoliko nedelja povećale na 1.400 i 1.500 dinara.
Prema rečima Milana Krstića iz Asocijacije auto-škola Srbije, zahtev za novim minimalnim cenama ne bi trebalo nikoga da iznenađuje, jer je od 2012. godine, kada je propisana cena koja još važi, udeo troškova koji ulaze u obuku drastično povećan. Kako kaže, trenutno su angažovane stručne ekspertske kuće koje će na osnovu svih parametara predložiti cenu.
– Minimalna cena rada pre devet godina bila je 102 dinara, a od 2020. godine je 184 dinara. Plate instruktora i ostalih zaposlenih morale su da budu mnogo veće, a da ne govorim koliko je gorivo poskupelo od tada, koje je osnovno sredstvo rada – objašnjava Krstić. – Uz to, potpuno su promenjeni uslovi obuke, uvedena je kao obavezna informatička oprema i tehnologija – koji su nam izuzetno podigli troškove. Nije nam cilj da cene budu previsoke, pa da nemamo posla, ali povećanje je neophodno da ne bismo radili sa gubicima, već sa zaradom.
Sada kandidati polažu na računarima koji su povezani sa serverom MUP, postoji video-nadzor u prostorijama za polaganje, a instruktori moraju da obnavljaju licence, za šta im je neophodan seminar godišnje, u koji takođe treba uložiti novac. Prema rečima našeg sagovornika, prosečne plate instruktora su oko 60.000 dinara, a novina je i da predavači teorijskog dela moraju da imaju visoko obrazovanje.
– Odavno su iz praktičnog dela obuke izbačena vozila bez ABS sistema, kakav je “jugo”, što je takođe povećalo troškove za kupovinu skupljih automobila – kaže Krstić. – Investicije u poligone i mesta za obuku i polaganje su porasle. Većina škola se odlučilo za zakup.
Predlozi koje auto-škole pošalju u MUP ne znači da će biti i prihvaćeni. Kako Krstić kaže, ministarstvo će angažovati svoje procenitelje, koji će na osnovu troškova, amortizacije, zakupa, odlučiti koja će biti nova najniža cena.
Obuka vozača obuhvata po 40 teorijskih i praktičnih časova. Polaganje košta od 2.000 do 4.000 dinara, a ova cena ne bi trebalo mnogo da se menja. U Beogradu radi oko 150 auto-škola, a dok su u većini gradova mala odstupanja od minimalne cene za obuku, u glavnom gradu cene su najšarenolikije.
NELOJALNA KONKURENCIJA
PRVI put je minimalna cena za obuku vozača uvedena 2012. godine na zahtev udruženja auto-škola. Prema rečima Milana Krstića iz Asocijacije ovih firmi, time je sprečena nelojalna konkurencija, koja je pre toga “divljala”. Mnoge škole su, kako kaže, bez časova vožnje, koji podižu cenu, samo uz potpis da su obavljeni nudila obuku po nerealno niskim cenama. Zato je uvedena ova najniža suma, ispod koje škole ne mogu da prave ponudu, dok je maksimalna odluka svake firme pojedinačno.
novosti.rs
Podizanjem cena u nebesa necete resiti to sto toliko mladih gine i nema pojma sa voznjom. Pogledajte druge sisteme. Neka kaznu prekrsaja svakog polagaca preuzme instruktor,makar godinu dana.Pa ce se videti koga ce stvarno pustati za volan i koliko njih stvarno moze u saobracaj,a da ne izginu.
Sta instruktor ima sa tim?? Te stvari idu iz kuce, a ne iz auto skole. Ne moze instruktor da vaspitava dijete za 40 casova voznje, da radi ono sto mama i tata nisu radili 18 godina. Ako je neko vaspitan on ce tako da se ponasa i u voznji, naravno kao i u gradu, stadionu, kaficu itd.
Nema to veze sa auto-školama i mladima, već sa opštom nekulturom, pa i saobraćajnom.
Kada vozači nauče da ograničenje brzine nije tu za ukras, kada nauče da uspore i stanu kada vide pešaka na pešačkom prelazu, kada prestanu da pretiču ko sumanuti, kada nauče da drže odstojanje od vozila ispred… Kada pešaci nauče da ne pretrčavaju na crveno i van pešačkog koji je 10 metara daleko… Kada biciklisti nauče da ne voze pešačkim stazama i ne zaleću se na pešake koji prelaze na semaforu… Bićemo negde daleko odavde.