Претрага
Претрага
Close this search box.

ZA POVREDU DISCIPLINE ĐAKU PET DANA SUSPENZIJE: Ministarka Slavica Đukić Dejanović donosi sve novosti i detalje o novoj školskoj godini

Foto:elements.envato.com/Tanjug

U petak će novu školsku godinu početi 760.000 đaka osnovnih i srednjih škola, a među njima su i najranjiviji učenici u Srbiji – oni koji su u maju gledali kako učenik Kosta K. ubija njihove drugove iz VII/2 u OŠ “Vladislav Ribnikar”.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, u intervjuu za naš list, kaže da je u dogovoru sa stručnjacima i roditeljima odlučeno da i oni krenu u školu od 1. septembra, a taj dan će biti – dan za razgovor.

Imate li informacije o zdravstvenom stanju učenika koji su bili svedoci masakra? Neki roditelji kažu da se njihova deca vrlo teško i sporo oporavljaju. Kao pishijatar šta im preporučujete? 

– Od 3. maja njima je pružana kontinuirana podrška. Tako je bilo i tokom leta. Među decom najviše je učenika koji su savladali probleme traume, u drugoj grupi su deca kojima će tokom godine biti organizovan savetotovališni rad – psiho-socijalna podrška. Ali, ima dece koja će biti upućena na lečenje u zdravstveni sistem kako bi rešila posttraumatski stresni poremećaj ili drugu psihološku nestabilnost.

I pre tragedije u “Ribnikaru”, uslovi za nastavu bili su složeni. Deca su se suočila sa koronom i onlajn nastavom, usledile su dojave o bombama u školama… Kako se to odražava na njihovu psihu, znanje i obrazovanje i da li ćemo se tek u budućnosti suočiti sa posledicama? 

– Svako dete imaće jedinstven emotivni i psihološki odgovor na te okolnosti. Efekte ćemo pratiti kroz psihičko funkcionisanje, učenička postignuća i kompletno ponašanje. Stručna podrška, ali i valjana podrška roditelja, nastavnika i drugara pomoći će oslobađanju od traumatičnih doživljaja. Novu školsku godinu učenici počinju vršnjačkom komunikacijom koja je, sama po sebi, lekovita. Naša sugestija je da 1. septembar bude dan dijaloga nastavnika i učenika, ne samo o školskim programima već i o emocijama, vrednostima, ljudskoj toplini, uvažavanju, budućnosti…

Vlada je nedavno usvojila izmene nekoliko prosvetnih zakona kojima su predviđene kaznene mere za nasilje u školama. Šta oni predviđaju i kada će biti u Skupštini? 

– Parlament će ih usvojiti tokom jesenjeg zasedanja. Cilj ovih zakonskih izmena je jačanje vaspitne funkcije škola, kao i realizacija ranije utvrđenog seta mera za bolju prevenciju i efikasnije reagovanje i postupanje u slučajevima nasilja u školama. Osim toga, to će doprineti i povećanju odgovornosti svih aktera u školskom životu, ali i proširiti mogućnosti kada je vaspitni rad u pitanju.

U kojim konkretnim slučajevima će se to videti u praksi?

– Između ostalog, ove zakonske izmene omogućiće da od drugog razreda osnovne škole ocena iz vladanja učenika uđe u prosek ocena na polugodištu i kraju godine, smanjenje broja učenika u odeljenju na maksimalno 28 i mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza učenika. Novine donose i mogućnost pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji čine nasilje ili ispoljavaju problematično ponašanje i van prostora škole, mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada, skraćene rokove za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza učenika i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole dok se vodi disciplinski postupak, kao i obavezu intenzivnije saradnje i komunikacije svih ustanova koje se bave nasiljem – škole, MUP, Centri za socijalni rad, lokalne zajednice i drugih.

Kao dugogodišnji profesor univerziteta, kako ocenjujete stanje u visokom obrazovanju? Uvođenje državne mature sklonjeno je s dnevnog reda, odložena je za 2026. godinu. Da li će državna matura biti dovoljan uslov za upis ili je potrebna dodatna provera znanja? 

– Iako je državna matura pomerena za školsku 2025/2026. godinu, Ministarstvo prosvete nastavlja kontinuirani dijalog i intenzivno radi sa visokoškolskim ustanovama na implementaciji kvalifikacionog dela državne mature, tako da ona nije skrajnuta. Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji završavaju srednju školu ili planiraju da se upišu na neku od visokoškolskih ustanova. Položena državna matura biće uslov za dobijanje diplome o stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Neki fakulteti su se, ipak, već izjasnili da državna matura neće biti dovoljan kriterijum za podelu indeksa?

– Kada je reč o upisu na fakultete – visokoškolske ustanove mogu, zbog specifičnosti pojedinih oblasti, uvesti i testove sklonosti i sposobnosti. Na primer, umetnički fakulteti ili Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Sačekalo vas je i čini se nerešeno pitanje nacionalnih udžbenika koje bi trebalo da izdaje nacionalni zavod za udžbenike. Vlada je nedavno usvojila i izmene Zakon o udžbenicima, što je bio uslov da taj posao otpočne. Šta te izmene predviđaju?

– Izmenama se omogućava uvođenje nacionalne čitanke i utvrđuje način pripreme i odobravanja ovog nastavnog sredstva. Nacionalna čitanka je nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku. Obuhvata srpski jezik i književnost, svet oko nas, prirodu i društvo, istoriju i geografiju, likovnu i muzičku kulturu. Prvi i drugi razred osnovne škole dobiće jednu, treći i četvrti razred drugu čitanku. A posebne čitanke bile bi za učenike od petog do osmog razreda, kao i za srednjoškolce.

Koji kvalitet dobijamo uvođenjem nacionalne čitanke?

– Predviđeno je da se tu nađu dodatni materijali koji bi uticali na razvijanje nacionalnog identiteta, nacionalne svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, ali i poštovanje negovanja srpskog jezika i tradicije. S obzirom na to da se nacionalni identitet i kultura ne nalaze u jednom predmetu i da je, da bi se ova tema zaokružila, potrebno međupredmetno povezivanje. Mislim da je postojanje nacionalne čitanke dobar put.

Šta će Ministarstvo preduzeti da se reši problem nedostatka nastavnog kadra? Dekani osam nastavničkih fakulteta napravili su plan sa predlozima kako da se taj problem prevaziđe. 

– Ministarstvo prosvete sagledava razne aspekte sistema obrazovanja, uključujući i stanje ljudskih resursa u obrazovanju. Jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, jeste i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segmentu. Nedostatak nastavnika određenih profila je pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država.

Novosti

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
Gost
David
30.08.2023 14:02

Sveko moze da bude ministar prosvete

Gost
mr NS
31.08.2023 06:18

Dok ne postane u Srbiji svako normalan krivicno odgovoran, dok ne bude takav zakon, sve promene zakona u vezi nasilja u skolama su kozmeticke”.

Gost
Ike
31.08.2023 16:04

Ne palite se ! Dok su ovi na vlasti ,ne može drugačije.

Gost
Lecija
01.09.2023 14:21

Kako sve lepo zvuči …..sramota kako je isplaniran početak školske godine.Bruka!

Povezane vesti

Претрага