Za struju na sunce s kućnog krova dovoljno i 3.000 evra

Energetska kriza s kojom se već nekoliko meseci suočava Evropa, sve skuplji energenti kao i upozorenja da ih neće biti dovoljno, znatno su uticala na promenu razmišljanja o korišćenju energenata, a slično je i u Srbiji.

Iako je do zime još mnogo vremena, oni koji se greju na čvrsta goriva već kupuju ogrev i plaćaju ga znatno više nego protekle grejne sezone, a oni koji za zagrevanje koriste električnu energiju moraće i te kako da razmišljaju o potrošnji i svom novčaniku jer je grejanje na struju svakako skupo, a ako bude bilo i poskupljenja, koje se i najavljuje i odlaže, biće mnogo skuplje.

Jedno od rešenja koje bi moglo da im pomogne jeste postavljanje solarnih panela. Naime, u Srbiji postoji mogućnost da se potrošač postane prozjumer, odnosno i kupac i proizvođač struje, te da se viškovi prodaju “Elektroprivredi Srbije”. Ovaj status omogućava da se proizvodi struja za sopstvenu potrošnju, ali i da se proizvedeni viškovi, koje se ne potroše odmah nego skladište u eletkroenergetski sistem i povuku kada je potrošnja veća od proizvodnje. Da bi se to i ostvarilo, neophodno je da se na krovove postave solarni paneli, a to se, iako nije reč o malim ulaganjima, isplati za nekoliko godina.

Po rečima lidera za energetiku u “Dilojtu” Željka Markovića ulaganje u solarne panele, odnosno proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, isplati se nakon desetak godina, što je oko polovine veka trajanja solarnih sistema. Uz to, ostvaruje se i niz pozitivnih efekata – štedi se sopstveni novac, potom i energija, povećava se proizvodnja zelene energije i pozitivno utiče na zaštititu životne sredine. Vrednost investicije zavisi od snage elektrane sa solarnim panelima i kreće se oko evro po vatu instalisane snage. Za većinu domaćinstava dovoljna je elektrana snage od tri do pet kilovata, što bi ih koštalo od 3.000 do 5.000 evra.

– Visina ulaganje u ovakve sisteme zavisi od instalisane snage, a određeno je karakteristikama potrošnje – kaže Marković. – Na cenu utiče mnogo faktora, razlikuje se od kupca do kupca i kreće se od 0,7 evra po vatu instalisane snage do 1,1 evro za privredu, dok je za domaćinstva cena nešto viša.

Prosečan rok isplativosti takve investicije za privredu je od šest do osam godina, a kod domaćinstava, kod kojih je isplativost investicije u direktnoj vezi s potrošnjom, između devet i deset godina. To je u skladu s važećim standardima jer se, praktično, duže od polovine veka trajanja ovakvih sistema struja troši besplatno. Ipak, najvažnije je da onaj ko želi da bude kupac/proizvođač struje stavi na papir sve troškove, dobro dimenzioniše sistem koji planira da koristi i proveri njegovu isplativost i tek onda krene u investiciju.

– Sada se nešto duže nego ranije čeka na isporuku opreme i za solarne elektrane i vetrogenratore jer proizvođači ne mogu da podmire sve veću potražnju – kaže Željko Marković. – Solarne panele sve više postavljaju privrednici jer oni plaćaju komercijalnu cenu električne energije, koja je visoka, i na taj način mogu da ostvare veće uštede, ali se i sve više domaćinstava odlučuje na postavljanje solarnih panela, posebno ona koja mogu da dobiju subvenciju za to.

Ne mora samo EPS-u

Prozjumeri nisu u obavezi da proizvedenu zelenu struju prodaju samo EPS-u, odnosno svaki snabdevač na tržištu s kojim se sklopi ugovor, može da snabdeva i otkupljuje električnu energiju.

– Solarne fotonaponske elektrane proizvode struju i zimi, ali manje. Prednost statusa kupca/proizvođača za domaćinstva su baš u tome što se višak energije koji je proizveden leti beleži kao kredit i može se iskoristiti zimi, tokom grejne sezone – ukazuje Željko Marković.

Količina struje koju kupac/proizvođač može proizvoditi ograničena je na osnovu snage priključka koju ima, a proizvodnja ne sme biti veća od njegove godišnje potrošnje. To, zapravo, znači da se količine koje će biti isporučene u mrežu utvrđuju na godišnjem nivou i ukoliko proizvodnja u tom periodu nadmaši potrošnju, razlika ispručene količine u mrežu kupcu/potrošaču neće biti plaćene.

Može i na solitere

Solarni sistemi mogu da se postave i na zgrade, ukoliko se stanari u okviru stambene zajednice dogovore o tome. Po rečima Željka Markovića, ukoliko se postigne dogovor da stanari koji žele da investiraju u solarne sisteme na krovu zgrade to i urade, oni će steći status kupca/proizvođača, a oni koji nisu zainteresovani za to – neće imati taj status.

– Za domaćinstva, koja imaju podsticajnu šemu koja se zove neto-merenje, cena preuzete i isporučene struje je ista, dok za privredu, koja je na komercijalnom snabdevanju i koja koristi neto obračunavanje, EPS nudi da plaća isporučenu električnu energiju u vrednosti od 80 odsto od cene preuzete struje – kaže Marković.

dnevnik.rs