Čovek koji je od uništenja spasao Petrovaradinsku tvrđavu rizikujući život Đildo Pesapane ostao je bez pomena, a većini Novosađana on je danas potpuno nepoznat.
Oktobra 1944. godine nemačka vojska povlačila se sa Balkana, ostavljajući za sobom uništena vojna postrojenja i mostove. Takva sudbina trebalo je da stigne i Petrovaradinsku tvrđavu, jer su ispod nje u železničkom tunelu, Nemci ostavili “30 vagona municije”. Namera Nemaca bila je da se prilikom bega miniraju železnički most i tunel. Most je srušen i do danas samo su ostali stubovi podsećaju Novosađane da je nekada bio tu, no barut u tunelu ispod Tvrđave nikada nije zapaljen. Zasluge za to idu tada dvadesetčetvorogodišnjem Đildu Pesapaneu koji je kao italijanski ratni zarobljenik prenosio eksploziv. Posao mu je bio da opskrbljuje nemačke flak baterije koje su kao protivvazdušna odbrana korišćene za odbranu mosta.
Ipak, Pesapane je imao druge planove. Zajedno sa nekoliko drugova povezao sa “ilegalcima”, pobegao je iz Tvrđave i uspeo da obavesti Petrovaradince o nameri Nemaca. Zajedno sa meštanima vratio se nazad, pronašao i presekao žice u tunelu koje su vodile do eksploziva. Isto je to pokušao i na Mostu, ali je on bio jako dobro čuvan, zbog čega nije uspeo da mu izmeni sudbinu.
U POLA REČENICE
– Nemačka vojska je 22. oktobra oko 14 časova napustila Petrovaradin i minirala železnički most u 15 časova. Tunel je bio spasen, a sigurno i sama Tvrđava koja bi bez sumnje pretrpela velika oštećenja da je došlo do eksplozije – kaže Nenad Šeguljev fotograf iz Novog Sada koji se bavi istraživanjem arhitekture i istorije Tvrđave.
Šeguljev je za podvig Pesapae saznao čitajući knjigu “Petrovaradin u prošlosti” autora Miloša Lukića, gde je u pola rečenice, kratko, zabeležen ovaj događaj. Na sreću, Lukić je jedan od retkih autora koji je u svojoj knjizi ostavio fusnote preko koji je Šeguljev u Istorijskom arhivu grada Novog Sada posle pronašao dokumenta, odnosno više izjava zapisanih nakon rata o dešavanjima u Petrovaradinu koji potvrđuju podvig Italijana.
– Posle smo saznali da ima ćerku u Petrovaradinu Mariju Nikolić, da je posle rata ostao u ovde i oženio se. Ubrzo se razveo i preselio u Erdevik, gde se ponovo oženio i sa ženom i dvoje dece krajem šezdesetih odselio u Italiju. Jednom prilikom je posetio Mariju i ostavio joj svoju adresu, pa sam tako uspeo da kontaktiram s opštinom Pjačenca od koje sam dobio odgovor da je nažalost umro 1999. godine – nastavio je Šeguljev.
GRAD DA SE ODUŽI
Kolika je ovo opasnost bila za samu Tvrđavu, kako kaže Šeguljev, možemo da uporedimo sa sličnim događajem iz 1941. godine. U jednom izveštaju o hvatanju ilegalaca koji su pokušali da dignu u vazduh nemački šlep sa municijom na Dunavu, stoji da je u njemu bilo utovareno 40 vagona razne puščane i artiljerijske municije, među kojima se nalazilo i šest vagona teških avionskih bombi. “Da nije blagovremeno pronađena paklena mašina, nastradalo bi od ovog streljiva i bombi, po mišljenju stručnjaka, cijeli Petrovaradin i jedan dio Novog Sada”, pisalo je u izveštaju. Tako i da Pesapane nije presekao žice pitanje šta bi ostalo od jednog od najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika u zemlji.
Ranije je pokrenuta inicijativa da se Grad na neki način oduži Italijanu, te da tunel ispod Tvrđave dobije ime “Tunel Đildo Pesapane“. Ako se most kako je najavljeno, izgradi i konačno posle nekoliko decenija prođe saobraćajnica kroz zaboravljeni železnički tunel, stvorili bi se uslovi za realizaciju ove ideje.
“Inicijativu ćemo zvanično podneti kada se steknu uslovi za to. Do tada treba podizati svest građanima o onima koji su nas svojim potezima zadužili”, zaključio je naš sagovornik.
Poreklom iz Napulja
Đildo Pesapane rođen je 22. februara 1920. godine i malom italijanskom mestu Lauro nadomak Napulja od oca Vinčenca i Marije Pesapane, rođene Đanpauli. Tokom Drugog svetskog rata regrutovan je u italijansku vojsku u kojoj je služio do kapitulacije Italije 1943. godine. Kao ratni zarobljenik tokom povlačenja nemačkih trupa sa Balkana tokom oktobra 1944. godine opsluživao je nemačke flak baterije koje su bile postavljene u Petrovaradinu radi odbrane železničkog mosta preko Dunava.
blic.rs/Z.Č
