Jedan od najznačajnijih moskovski derbija, svakako su utakmice između Dinama i Spartaka. Fudbalski klub „Spartak“ su od njegovog osnivanja podržavali obični ljudi, a ne vojska, policija ili tajna služba. Zato je „Spartak“ stekao epitet „narodnog kluba“ dok je sa druge strane Dinamo bio klub Narodnog komesarijata za unutrašnje poslove (NKVD), pretečom KGB-a.
U periodu pre Drugog svetskog rata ovi klubovi su osvojili dva prvenstva, a prvi ozbiljniji sukob se dogodio 1939. godine. Crveno-beli su izborili finale Kupa SSSR pobedivši Dinamo iz Tbilisija (1:0). U odlučujućoj utakmici, Spartak je pobedio Dinamovce iz Gruzije, a nekoliko dana kasnije stigla je odluka da utakmica polufinala mora da se ponovi.
Veruje se da je na ponavljanju meča insistirao lično šef NKVD-a, Lavrentije Berija, koji je bio i predsednika sportskog društva Dinamo. Istina, u ponovljenom Spartak je ponovo pobedio (3:2) ali to je još više produbilo Berijinu mržnju prema Spartaku. Deo ovog animoziteta se rodio tokom Berijinih fudbalskih igračkih dana kada je noseći dres Dinama iz Tbilisija imao oštre duele sa Nikolajem Petrovičem Starostinom , osnivačem Spartaka.
Lično rivalstvo začeto na terenu stvorilo je pozornicu za ljudsku dramu koja će se dogoditi tokom Drugog svetskog rata. U martu 1942. Nikolaj Starostin, zajedno sa braćom Aleksandrom, Andrejem i Petrom(svi su bili igrači Spartaka), je osuđen na inicijativu Berije i poslat u logor. Braća su osuđena za izdaju ,strašan zločin u toku trajanja rata. Berija, neformalni gospodar života i smrti, dočekao je spretan trenutak da se obračuna sa sportskim rivalima.
Pet godina kasnije, Nikolaj Petrovič je bio oslobođen. Vasilij Staljin se lično zauzeo za njegovo oslobođenje, sinu vođe SSSR je bio potreban trener za fudbalski tim. Ostala braća su imala manje sreće, odslužili su pune kazne i pušteni su na slobodu tek sredinom 50-ih. Kasnije su sve optužbe odbačene i braća Starostin su rehabilitovana.
Rivalitet između ova dva kluba je dodatno produbljen tokom 1950-ih/1960-ih. U ovom periodu Spartak i Dinamo su se najčešće borili za titulu prvaka. Na odnos crveno-belih prema Dinamu uticao je i Starostin, koji kao čelnik sportskog društva Spartak nije propuštao priliku da oštro napada Dinamo.
U kasnijim decenijama animozitet između Spartaka i Dinama se stišao. Timovi crveno-belih i plavih sve su ređe zauzimali najviša mesta na tabeli što je na kraju dovelo da se strast u duelima ovih timova stišala.
Osamdesetih godina prošlog veka počeo je razvoj sovjetske navijačke scene. Tada su Spartakovi navijači imali nove neprijatelje, Dinamo Kijev i CSKA. Međutim, dešavali su se i sukobi sa navijačima Dinama. U poslednjim decenijama, ruska država je uspela da se izbori sa neredima na tribinama a navijači ovih timova je ostalo da čekaju nekog novog Jašina, Starostina Trofimova, Solovjova…
Petar Đurđev, istoričar
