Претрага
Close this search box.

Zašto eko-aktivisti nasrću na umetnička dela, i šta muzeji rade da ih zaštite (VIDEO)

Foto: Tviter/@AufstandLastGen

Radikalni ekološki aktivisti pokrenuli su ovog proleća novu kampanju protiv upotrebe fosilnih goriva na čijoj su se meti našla poznata umetnička dela. I dok se u javnosti polemiše da li su takve aktivnosti za osudu ili podršku, postavlja se pitanje na koji način dela velike umetničke vrednosti uopšte mogu da budu osigurana od trajnog oštećenja.

Prvi incident dogodio se u Luvru kada je muškarac maskiran u stariju ženu u invalidskim kolicima ustao i na Mona Lizu Leonarda da Vinčija bacio tortu.

U junu su se aktivisti zalepili za okvir sliku Vinsenta van Goga “La Kroa sa breskvama u cvatu”  u londonskoj galeriji Kourtauld, pozivajući vlade da prestanu sa licenciranjem i eksploatacijom fosilnih goriva.

To je usledilo nakon upozorenja da bi se region koji je poslužio kao inspiracija za rad čuvenom Holanđaninu uskoro mogao da se suočiti sa sušom.

Radikalni ekološki aktivisti ujedinjeni su u Mrežu A22, koja sada ima 15 organizacija iz celog sveta.

Šira javnost i stručnjaci iz oblasti umetnosti počeli su da se pitaju o bezbednosti eksponata, dok aktivisti ističu da su platna zaštićena staklom, a da se oni „lepe“ za zidove i ramove.

Međutim, eksperti napominju da je u nekim slučajevima ram sastavni deo umetničkog dela, jer ga je sam umetnik izabrao.

Ovo se posebno odnosi na rad Kloda Monea čiji su rad Stogovi sena članovi pokreta „Poslednja generacija“ polili pire krompirom. Vrednost te Moneove slike procenjuje se na 110 miliona dolara.

Na udaru se našla i Devojka sa bisernom minđušom Jana Vermera u Holandiji i Van Gogov Sejač koji se nalazio na ‘pozajmici’ u muzeju Palata Bonaparte u Rimu, kao i Botičelijevo Proleće u Galeriji Ufici.

U londonskoj Kraljevskoj akademiji umetnosti aktivisti su se zalepili za ram kopije Poslednje večere Leonarda da Vinčija, a ispod nje ispisali sprejom „Ne, novom gorivu“. Sredinom prošlog meseca, aktivisti su polili supom od paradajza Suncokrete, Van Gogovo remek-delo naslikano 1888. godine, čija je vrednost procenjena na 87,5 miliona evra i koji se u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

U Australiji je 9. novembra aktivistička grupa „Stop subvencionisanju fosilnim gorivima“ ofarbala plavom bojom Kembelove konzerve supe Endija Vorhola, a jedan od učesnika je želeo da se zalepi za komad pop-arta, ali nije imao vremena.

Otvoreno pismo 92 velika muzeja

Usledilo je otvoreno pismo 92 predstavnika velikih kulturnih institucija, uključujući pariski Luvr i Gugenhajm muzej u Njujorku, u kojem se upozorava na mogućnost da dela koja su meta demonstaranata budu oštećena.

U njemu su direktor Luvra, Lorens de Kar, direktor muzeja Prado, Migel Falomir, direktor Britanskog muzeja Hartvig Fišer i drugi napisali da aktivisti koji učestvuju u protestima grubo potcenjuju krhkost nezamenljivih umetničkih predmeta koje treba sačuvati kao deo svetske kulturne baštine.

Istovremeno, „muzeji su mesta gde ljudi iz različitih sfera života mogu da se uključe u dijalog i stoga doprinose društvenom diskursu“, podsećaju oni.

Potpisnici otvorenog pisma su istakli da se i dalje zalažu za direktan pristup umetničkim delima i očuvanje muzeja kao slobodnog prostora za društvenu komunikaciju.

Mladi eko-aktivisti sa druge strane traže nove oblike delovanja i način da privuku pažnju javnosti na goruće ekološke probleme.

Napada i pokušaja skrnavljenja bilo je i ranije i po pravilu su to dela velikih majstora koja se često pominju u javnosti, poput Mona Lize, dela Rebranta, Pikasa, Maljeviča, Rjepina, Velaskeza, Mikelanđela i drugih. Izbor umetničkog dela od strane aktivista takođe nije slučajan – što je veća cena remek dela, to je veći efekat.

Zbog vrednosti takvi radovi su i posebno zaštićeni neprobojnim staklom ili plastičnim oblogama.

Veličina je bitna

Mnoge poznate slike su, međutim, izložene bez stakla jer to posetiocima omogućava bolji doživljaj slike, pre svega zbog odsustva odsjaja, ali u velikoj meri smanjuje sigurnost samog remek-dela.

U nizu muzeja, posle najnovijih napada preduzimaju se dodatne mere bezbednosti. Pažljivije se proveravaju stvari posetilaca, a u Berlinu su, na primer, prestali da puštaju posetioce na izložbe čak i sa torbicama.

Slike većih dimenzija kao na primer Delakroaova Sloboda na barikadama u Luvru nema zaštitno staklo, a na formate kao što je Javljanje Hrista narodu Aleksandra Andrejeviča Ivanova bilo bi nemoguće i staviti zaštitno staklo, jer slika zauzima 40 kvadratnih metara.

rts.rs

Tagovi:

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti