Erzin je udaljen oko 113 km od epicentra zemljotresa. U gradovima udaljenijim od centra, kao i onim obližnjim, poput Osmanije, koje je samo 19 km udaljeno od Erzina, kuće su pretvorene u ruševine, a ljudi koji su preživeli i dalje se bore da dobiju pomoć. Neki su otišli u Erzin i potražili sklonište kod rođaka.
Meštani veruju da su ih zaštitile planine i brda oko Erzina.
Uglavnom, život se nastavlja za stanovnike, meštani obeduju u restoranima i radnjama koje ostaju otvorene, dok je policija u centru grada fokusirana na usmeravanje saobraćaja u kružnom toku, a ne na operacije potrage i spasavanja.
Prema rečima 39-godišnjeg Emrea Tibikoglua, koji radi u opštini šest godina i nadgleda rad u jednom od donatorskih centara ove nedelje, Erzinu, gde su putevi ostali netaknuti i jer je blizu najteže pogođenih oblasti, postao je sabirno mesto za donacije kao što su hrana i odeća. Grad nudi pomoć pridošlicama koji su stigli sa malo ili nimalo sopstvenog.
Tibikoglu procenjuje da je 20.000 ljudi pohrlilo u Erzin od zemljotresa, što je otprilike 50 odsto povećanja stanovništva grada.
„Znamo da smo u zoni zemljotresa“, rekao je on, navodeći insistiranje sadašnjih i prethodnih gradonačelnika da ne dozvole izgradnju zgrada koje nisu u skladu sa građevinskim propisima. Tibikoglu je rekao da kada god su zvaničnici otkrili da postoje nelegalno izgrađeni objekti, tražili su da se oni sruše. Neki od meštana su bili zaista ljuti zbog toga“, rekao je on za stanare koji žive u tim zgradama. Ali rekao je da je gradonačelnik istrajao, znajući da bi jednog dana mogao doći do velikog zemljotresa.
Grad je uništen, staklena zgrada je ostala netaknuta. Zašto?
Tibikoglu nije siguran zašto druge opštine nisu učinile isto, ali sumnja da možda postoje veze između lokalnih političara i izvođača radova. On je rekao da bi strožije vladine regulative mogle da ograniče tragediju tako velikih razmera. On je rekao da u Erzinu takođe nema višespratnica, što smanjuje rizik, iako je čuo da su neke zgrade u gradu oštećene do te mere da nije bezbedno za boravak ljudi u njima.
Grad je možda izbegao razaranja u susedne oblasti, ali se zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale i dalje osećao.
Inženjeri u Turskoj već godinama upozoravaju na loše izgrađene zgrade, imajući u vidu ranjivost zemlje na jake zemljotrese, ali zabrinutost je porasla tek nakon što je zakon iz 2018. omogućio amnestiju za nelegalno izgrađene zgrade, dozvoljavajući vlasnicima da ih koriste sve dok plaćaju državnu kaznu. Vlada je obećala detaljnu istragu i naredila pritvor za više od 100 ljudi zbog srušenih zgrada, čak i kada su opozicione grupe optužile predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da nije obezbedio da se propisi pravilno primenjuju jer je bes zbog ovog pitanja rastao.
Bejaz Jalčin je među srećnicima koji su preživeli razorni zemljotres. Kada se zemlja zatresla, bila je u Erzinu sa svoje četvoro male dece, a ne kod kuće u obližnjem Gaziantepu. 33-godišnjak se još uvek nije vratio kući. Ona ne zna da li njena kuća još stoji ili je, kao i mnogi u Gaziantepu i širom regiona, pretvorena u ruševine.
“U šoku sam. Ne želim da se ponovo suočim sa istom situacijom”, rekla je ona. Ona je rekla da je njena porodica došla u Erzin da poseti rodbinu, na venčanje, pre zemljotresa. Iako nisu fizički povređeni, ostali su bez tople odeće i zaklona. Njeno najmlađe dete, petogodišnji Jahit, stajao je na hladnoći u papučama i bez čarapa, u zelenoj jakni i pantalonama sa rupama, dok su njegova braća i sestre čekali u privremenom domu kod rođaka. Jalcinova je rekla da je sigurna da će pronaći čarape za njega, ali je tražila i ćebad. Njena najveća briga je, međutim, bila da pronađe bezbedno mesto za boravak, možda šator, pošto je zgrada u kojoj su boravili oštećena i nije mislila da je bezbedna. „Nemamo ništa“, rekla je.
Bliže centru grada, sultan Ergen je sedela sa mužem i sestrom na verandi svoje majke. Obično ne žive zajedno, ali su braća i sestre posle zemljotresa pobegli kod majke u Erzin radi bezbednosti. Ergenova je zajedno sa dvoje dece i suprugom otputovala iz Osmanije prošlog ponedeljka. Ona je rekla da zna da je grad bezbedniji jer je takođe bio manje pogođen prethodnim, manjim zemljotresima u toj oblasti, koja se nalazi u blizini jedne od turskih linija raseda. Njena majka je rekla da su meštani posle zemljotresa ostali kod kuće jer su verovali u izgradnju svojih domova.
„Trenutno nemamo plan“, rekla je Ergenova, objašnjavajući da se njena porodica možda nikada neće vratiti u svoj dom u Osmaniji. Njen rođak je bio jedan od mnogih ljudi koji su umrli u luksuznoj zgradi u obližnjoj Antakiji, kako je rekla, jednom od najistaknutijih gradova koji su se srušili. „Ne znamo koliko ćemo dugo biti ovde rekla je Ergenova. “Naša zgrada je zaista oštećena.”
kurir.rs/24ur
