Na danas okončanom 91. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu videla se dubina krize srpskog govedarstva ali i to da potencijal i nada za spas i dalje postoji
Više od 1.200 izlagača iz 40 zemalja danas je završilo nastup 91. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Predavanja, prezentacije i okrugli stolovi su gotovi, prodate mašine i oprema idu novim vlasnicima a ostaju večne muke poljoprivrednika.
A među njima, u Srbiji su najveće one odgajivača goveda. Oni već decenijama kukaju na svoj nezavidan položaj ali, sada je situacija „doterala do duvara“, kažu za 24sedam uzgajivači tovnih goveda.
– Nas starijih je sve manje, a nove generacije se sve teže odlučuju da se ovim bave. U javnosti uvek je nešto drugo važno i neke druge teme se vrte ali vidimo da se i tu sada nešto menja i da stočarstvo pominju i u vrhu države. Mi hoćemo da kao proizvođači hrane budemo više zastupljeni i da budemo više samoodrživi a da kao društvo i država budemo manje zavisni od uvoza mesa i mleka. Za to tražimo sagovornika u vladi, koji može da se nosi sa izvozničkim i uvozničkim lobijima – kaže Miroslav Kiš, odgajivač limuzin goveda sa istoimene farme u Verušiću kod Subotice.
Kiš kaže da je neodrživa sadašnja situacija, u kojoj je krajnjim kupcima – potrošačima skupo meso a proizvođačima niska cena otkupa.
– Potrošači i proizvođači bi se lako dogovorili oko cene ali između njih ima onih koji dobro zarađuju, prerađivači i trgovci. To treba srediti, ali treba krenuti od toga da se srede evidencije proizvođača. Čuli smo sada da ima dosta „fantomskih krava“, na koje se dobijaju subvencije a ne postoje. Znači, para ima u budžetu, samo ih treba pravilno rasporediti. Potom treba naći novac za nacionalne mere za subvencionisanje obnove farmi i mehanizacije jer ove iz evropskog IPARD-a nisu dovoljne – napominje Kiš.
Primedbe na državne „baze podataka“ i evidencije ima i Radenko Jeremić, sa farme bikova Braća Jeremić iz Salaša Crnobarskog u Mačvi.
– Meni svake godine odbiju subvenciju za sedam, osam grla „zbog papira“. Ove godine čak 14, od 400 bikova koje sam imao. To nije mala para, jer za svako grlo se dobija 22.000 dinara. Ja sve isto radim a ne znam ko šta radi u tim bazama ali ja posle jedanaest meseci tovljenja bika imam taj gubitak – objašnjava Jeremić.
Sa merama, kakve god da nadležni uspeju da obezbede, treba požuriti, upozoravaju proizvođači.
– Mlade generacije neće da rade na način na koji smo mi naučeni, da „moraš da radiš“ ma kako ti bilo. A u govedarstvu se radi 365 dana godišnje, bez odmora i ako hoćemo da imamo mesa moramo da svi nešto preduzmemo – zaključuje Miroslav Kiš.
24sedam.rs
