Današnji praznik posvećujemo našim sugrađankama koje su se borile da žene danas žive u ravnopravnijem društvu. O njihovom doprinosu malo se ili gotovo ništa ne zna. Neke su dobile ulicu ili trg, dok je za mnoge od njih teško pronaći bilo kakvo obeležje koje bi govorilo o njihovom značaju za razvoj ovog grada.
Ako niste znali, Novosađanka Marta Jorgović prva je Srpkinja koja je upisala i završila srednju školu, prvi kuvar na srpskom jeziku napisala je Katarina Popović Midžina, takođe Novosađanka, a Marija Trandafil i danas važi za najveću srpsku dobrotvorku
Novi Sad je i rodno mesto čuvene pesnikinje Milice Stojadinović-Srpkinje. Iako nisu rođene ovde, istoriju grada obeležile su i druge znamenite žene kao što su naučnica Mileva Marić Ajnštajn i glumica Draga Spasić.
Ove žene su pionirke kada je reč o učešću u javnom životu grada, a njihovom uspehu prethodila je teška borba. Koliki je bio njihov uticaj, ne samo na grad, već i na celu Srbiju, saznali smo iz knjige Gordane Stojaković ”Znamenite žene Novog Sada”.
Znamenite žene Novog Sada
Među 64 žene čiji je život i rad zabeležen u knjizi, nalazi se i ime Marte Jorgović – prve Srpkinje koja je na očevo insistiranje 1755. godine upisala i završila „Prvu srpsku pravoslavnu gimnaziju“ u Novom Sadu, koju su do tada pohađali isključivo mladići.
Darovita muzičarka Jovanka Stojković završila je studije klavira kod Lista i Drajšoka. Franc List je Jovanku smatrao za „prvu pijanistkinju veka“. Svojom virtuoznošču snažno ulazi u muzički život Novog Sada sedamdesetih godina 19. veka. Bilo je to vreme vatrenog rodoljublja, kada se klicalo kulturi. Jovanka je bila muza Jovana Subotića i Laze Kostića. „Ovogodišnjeg maja pojavio se u srpskim lugovima jedan slavuj…“, pisali su o njoj.
Najveća srpska dobrotvorka Marija Trandafil ostavila je iza sebe „Zavod za negu i izdržavanje sirote i siromašne srpske dece“. U toj zgradi danas je smeštena Matica srpska, najstarija srpska ustanova kulture, koja u svom bogatom fondu ima i kolekciju portreta znamenitih građana, među kojima je i njen portret. Ime ove nesebične žene nosi i trg ispred zdanja. Sahranjena je u Nikolajevskoj crkvi, koju je za života iz temelja obnovila. Njeno, u dobrotvorne svrhe zaveštano bogatsvo, procenjeno na oko 700.000 ondašnjih forinti, nikada nije prevaziđeno.
Dete iz ugledne grčko-cincarske porodice Polit-Desančića, Savka Subotić stasala je u „borkinju za ženska prava“. Bila je prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza i Kola srpskih sestara. Proučavala je rukotvorine i običaje, organizovala osnivanje ženskih zadruga koje su služile da siromašnu, a talentovanu žensku decu pomognu u spremanju za učiteljice. Govorila je da se međ žene ne ide knjigom i perom, već rečju i primerom. Kao borac za ženska prava bila je poznata širom Evrope gde su je i nazvali „Majka svog naroda“. Osnovala je i uspešno sprovela program ekonomskog osnaživanja seoskih žena. Sećanje na tu ženu vodi nas u Grčkoškolsku ulicu i Grčku školu. Savkin sin Dejan Subotić, kasnije ruski gubernator Mandžurije, bio je najpoznatiji đak te škole.
Anica Savić-Rebac bila je čudo od deteta – u svojoj dvanaestoj godini prevodila je Bajrona. Završila je klasičnu filologiju u Beču, doktorsku disertaciju Pretplatonovska erotologija odbranila je na Univerzitetu u Beogradu. Bavila se naučnim i pedagoškim radom, prevela je sa latinskog Lukrecijeve stihove, a na engleski Njegoševu Luču mikrokozmu. Ostala je upamćena kao jedna od intelektualno najmoćnijih žena u istoriji.
Borkinja za prava žena bila je i Milica Tomić, spisateljica, urednica i vlasnica najčitanijeg ženskog časopisa ”Žena”. Ćerka slavnog oca Svetozara Miletića i supruga poznatog političara Jaše Tomića, i sama se rano uključila u politički život Vojvodine. Milica je svoj život posvetila uređivanju Žene. Objavljivala je teme o školovanju ženske dece, o ženskim društvima, istorijatu ženskog pokreta u Evropi. Stanovala je u Dunavskoj ulici (u broju 14).
Prve feministkinje, rediteljke…
Milica i Anka Ninković mogu se smatrati prvim feministkinjama. One su ujedno prve žene koje su aktivno učestvovale u političkom životu Srbije, priključivši se socijalističkom pokretu Svetozara Markovića. Živele su život u skladu sa idejama u koje su verovale, boreći se za emancipaciju žena. Obe su završile studije pedagogije u Cirihu i pokušale da otvore prvu privatnu višu žensku školu u Kragujevcu. U blizini Novosadskog sajma jedna ulica nosi njihovo ime.
Glumica i prva žena rediteljka Milka Marković školovala se i usavršavala u Beču, Minhenu, Pragu, Drezdenu, Berlinu, Rimu… Bila je vodeća i najobrazovanija glumica svoga vremena. Njen angažman u Srpskom narodnom pozorištu započeo je 1885. godine, i trajao je do njene smrti. Režirala je komad Ljubav (1911). Za svoj umetnički rad odlikovana je Ordenom svetog Save. Starost je proživela u siromaštvu, zaboravljena i sama. Mesto gde boravi sećanje na ovu umetnicu svakako je Srpsko narodno pozorište.
Jelena Kon, iako nije bila rodom Novosađanka, uspela je da Novosađane svih nacija i veroispovesti okupi oko zajedničke ideje pomaganja deci. Uspela je, tako, da izgradi i „Dom kore hleba“ u ulici Sonje Marinković, a skulptura majke i deteta koja stoji iznad ulaza urađena je po njenoj zamisli. Stradala je u Drugom svetskom ratu, tokom zloglasne racije.
Eržebet Berček se svojim proznim delom svrstala u red najznačajnijih književnica među jugoslovenskim Mađarima. Bila je inspirisana svojim podnebljem, a zajednički život Srba i Mađara i položaj žene osnovne su teme njene proze. Najznačajnija dela su joj novela Vándor a Nišavánál (Putnik na Nišavi) i roman A végtelen fal (Beskrajni zid). Pisala je između dva svetska rata. Danas jedna ulica u gradu nosi njeno ime.
Iz knjige ”Znamenite žene Novog Sada”
Autor: nsuzivo.rs
Mislim da taj Trandafilkin zavod ipak nije bio u sadašnjoj zgradi Matice srpske. Zgrada je namenski pravljena za Maticu i sagrađena je posle njene smrti.
Zaboravili na Kneginju Ljubicu Obrenović koja je imala svoju kuću gde je sad Novosadsko pozorište. Bila dobrotvor a to znaju u manastiru krušedol.