Bajkoviti pejzaži Provanse metafora su lepote Francuske i do te mere su prekrasni da je ponekad teško odrediti da li su stvarni ili naslikani. Ovaj region na jugoistoku Francuske, razvučen između Alpa i Mediterana, poseban je, međutim, iz mnogo razloga, od kojih su prirodne lepote samo jedan.
Provansa zbraja na jednom mestu najbolje što Francuska ima da ponudi: ukusnu hranu, idilična seoca na vrhu brda, opojna vina, živahne pijace i blagu klima. U biti, ovo je idealna lokacija za življenje “francuskog sna”.
Tako već decenijama ovaj region predstavlja omiljenu destinaciju za turiste, ali i za one koji traže novi dom, inspirisani vizijom jednostavnog ali očaravajućeg rustičnog života prikazanog u klasičnom putopisu Petra Mejla iz 1989. godine: „Godina u Provansi“ u kom na jednom mestu primećuje da “u Provansi priroda nosi svoju najlepšu odeću”. Region je zbog svojim pejzaža, boja i specifičnog svetla inspirisao i mnoge druge umetnike kao što su Van Gog, Pol Sezan i Pikaso.
U istraživenje Provanse uglavnom se kreće od nekog od većih gradova, kao što su Marselj, Monpelje ili Eks an Provanse. Sva tri su interesantna, ali i veoma različita.
Od grafitima obojene multikulturalne luke Marseja, preko gracioznog i stilizovanog Monpeljea sa belim peščanim plažama, pa do šik “Eksa”, grada Emila Zole i Pola Sezana, sa svojim senovitim bulevarima i kaldrmisanim uličicama. Putnici u potrazi za autentičnom Provansom moraće međutim da se zapute u njena sela.
Između bajkovitog Ezea, Grasa – sela u kom se prave parfemi i Simiane-la-Rotonde okruženog ljubičastim poljima lavande, teško je odlučiti se za najlepše.
Jedno od omiljenih zasigurno je Kasis, sa svojim šarmom ribarskog sela i jedinstvenom geografijom, koji je uprkos tome što je izuzetno popularan među turisima ipak ostao autentičan.
Kad smo kod lavande, Provansa je po njoj naširoko poznata, a najbolje mesto za pravljenje one klasične fotografije – “razglednice” sa istom definitivno je Notre-Dame de Sénanque, opatija smeštena tik uz ljubičasta polja. Osnovana početkom 12. veka i dalje je dom maloj monaškoj zajednici, čiji članovi tokom cele godine organizuju ture za posetioce.
Još jedna idealna lokacija za prelepe fotografije je ružičasti kanjon Delui, koji neizmerno podseća na prepoznatiljive američke kanjone. Dug je oko šest kilometara, tokom kojih je reka Var oivičena impozantnim stenama.
Ne može se pisati o Provansi a da se ne pomene njeno rimsko nasleđe. Naposletu, i samo ime “Provansa” dolazi iz starorimskog vremena kada su ovu oblast zvali (rimskom) “provincijom”.
Najznačajniji spomenik iz ovog perioda, možda u čitavoj Francuskoj, je antički teatar koji je pod zaštitom UNESCO-a. Predstavlja jedno je od samo tri očuvana rimska pozorišta na svetu, pored onih u Siriji i Turskoj, a dizajnirano je za čak 10.000 posetilaca. Danas je daleko od onoga kako je izgledalo u najboljim danima, a 2016. je pokrenut veliki projekat restauracije kako bi se očuvao. Radovi su i dalje u toku, iako je pozorište i dalje otvoreno za posetioce te se u njemu održava godišnji festival opere.
U Provansi, u gradu Arlu, se “desila” i jedna od najlepših slika Van Goga – ulje na platnu “Bašta kafea u noći” (Café Terrace at Night). Sama lokacija se može posetiti – nalazi se na trgu Forum, gde je umetnik postavio svoj stalak u jesen 1888. godine i ovekovečio kafić u svom specifičnom stilu. Slika velikog umetnika danas se nalazi u muzeju Kröller-Müller u Otterlu, u Holandiji.
U Arlu se danas nalazi Van Gogova fondacija. Smeštena je u zaštićenoj plemićkoj kući iz 15. veka i dom je galerije posvećene Van Gogu. Galerija je sama po sebi interesantna zbog svoje arhitekture, a godišnje postavi i jednu ili dve izložbe čija je tema, naravno, Van Gog, te na svakoj izložbi bude izloženo barem jedno njegovo remek delo.
Autor teksta: N. K./Gradske info
