Na referendumu u Belorusiji odobren je novi ustav, kojim zemlja odustaje od svog nenuklearnog statusa, u vreme kada je ta bivša sovjetska republika postala polazna tačka za ruske trupe koje napadaju Ukrajinu, objavile su ruske novinske agencije.
Agencije su citirale belorusku iybornu komisiju koja je objavila da je 65,2 odsto onih koji su izašli glasalo za. Takav se rezultat i očekivao s obzirom na strogo kontrolisanu vladavinu predsednika Aleksandra Lukašenka.
Novi ustav omogućuje nuklearno oružje na beloruskom tlu po prvi put otkako ga se zemlja odrekla nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Zapad je već ranije objavio da neće priznati rezultate referenduma, koji se održava usled sveopšteg obračuna s beloruskom opozicijom i protivnicima Lukašenkovog režima. Prema rečima aktivista za ljudska prava, trenutno je u Belorusiji više od hiljadu političkih zatvorenika.
Referendum je podstakao antiratne proteste u nekoliko gradova. Najmanje 290 osoba je privedeno, rekli su aktivisti za ljudska prava.
Masovni protesti izbili su 2020. nakon spornih izbora za koje opozicija tvrdi da su bili namešteni. Nakon što je Lukašenko pokrenuo nasilnu akciju protiv demonstranata, protesti su uglavnom utihnuli.
U nedelju je, govoreći na biračkom mestu, Lukašenko rekao da bi mogao tražiti od Rusije da vrati nuklearno oružje Belorusiji.
“Ako (Zapad) prebaci nuklearno oružje u Poljsku ili Litvaniju, na naše granice, onda ću se obratiti Putinu da vrati nuklearno oružje koje sam dao bez ikakvih uslova”, rekao je Lukašenko.
Na snimcima i fotografijama objavljenim na društvenim mrežama, ljudi su se okupili na biračkim mestima u Minsku i drugim gradovima kako bi protestovali.
Novi ustav daje sve ovlasti Svebeloruskoj narodnoj skupštini koju čine Lukašenkovi partijski lojalisti, lokalni većnici, zvaničnici i pripadnici provladinih aktivističkih organizacija. Ustav takođe osigurava predsedniku doživotni imunitet od kaznenog progona.
