Visoki nivoi olova otkriveni u pramenovima kose Ludviga van Betovena sugerišu da je kompozitor imao trovanje olovom, što je možda doprinelo bolestima koje je su ga morile tokom života, uključujući gluvoću, pokazuju najnovija istraživanja.
Pored gubitka sluha, čuveni kompozitor ozbiljne muzike je tokom života imao gastrointestinalne tegobe, doživeo je dva napada žutice i suočio se sa teškim oboljenjem jetre.
Veruje se da je Betoven preminuo zbog bolesti jetre i bubrega u 56. godini. Ali pitanje šta je izazvalo njegove brojne zdravstvene probleme mučilo je mnoge, čak se i sam Betoven nadao da će lekari na kraju moći da nađu uzrok problema.
Kompozitor je izrazio želju da se sve te bolesti proučavaju i nakon njegove smrti. Međunarodni tim istraživača krenuo je pre skoro deceniju da, koliko je to moguće, ispuni Betovenovu želju.
Koristeći DNK analizu, tim je utvrdio da je Betoven imao značajne genetske faktore rizika za oboljenje jetre i infekciju hepatitisom B pre svoje smrti. Ali rezultati nisu pružili nikakav uvid u osnovne uzroke njegove gluvoće, koja je počela u njegovim 20-im godinama, ili njegove gastrointestinalne probleme.
Pored visokih koncentracija olova, najnovija otkrića pokazuju da su arsen i živa ostali zarobljeni u kompozitorovim vlasima skoro 200 godina nakon njegove smrti, navodi se u novom izveštaju objavljenom u ponedeljak u časopisu “Clinical Chemistry”, prenosi CNN.
Povišeni nivoi olova, kao što su oni otkriveni u Betovenovoj kosi, “obično su povezani sa gastrointestinalnim i bubrežnim oboljenjima i smanjenim sluhom, ali se ne smatraju dovoljno visokim da bi bili jedini uzrok smrti”, napisali su autori studije. Pošto istraživači nemaju uzorke kose iz ranijeg Betovenovog života, nemoguće je razumeti kada je trovanje olovom počelo.
Ali, kako je Betoven završio sa toliko olova, kao i arsena i žive, u svom telu i dalje ostaje glavno pitanje.
“Supstance su se verovatno akumulirale decenijama kompozitorovog života kroz hranu i piće”, rekao je glavni autor studije Nader Rifai, profesor patologije na Harvardskoj školi medicine i direktor kliničke hemije u Bostonskoj dečjoj bolnici.
Betoven je bio poznat po tome što je voleo vino, ponekad je pio bocu dnevno. Prilikom pravljenja vina dodavao se olovni acetat kao zaslađivač, rekao je Rifai. U to vreme, olovo se takođe koristilo u proizvodnji stakla kako bi stakleni proizvodi.
Betoven je takođe voleo da jede ribu, a u to vreme Dunav je bio odličan izvor ribarske industrije, što znači da je otpad završavao u istoj reci koja je bila izvor za lov. Uz to, ta riba je verovatno sadržala arsen i živu, objasnio je ekspert.
mondo
