Temperature 2023. verovatno prevazilaze temperature u bilo kom periodu u poslednjih 100.000 godina, navela je Samanta Burdžes, zamenica direktora Servisa za klimatske promene Kopernik (C3S) Evropske unije
Globalne temperatire dostigle su izuzetno visoke nivoe u 2023, pa je godina za nama najtoplija godina od 1850, kada postoje podaci, saopštio je Servis za klimatske promene Kopernik (C3S) Evropske unije. Prosečna globalna temperatura bila je 14,98 stepeni, što je 0,17 stepeni više od prethodnog rekorda postavljenog 2016.
– Godina 2023. bila je 0,6 stepeni toplija nego što je prosek za period od 1991. do 2020. i 1,48 stepeni toplija od proseka od 1850. do 1900. Ova godina prvi put je oborila rekord – svaki dan bio je najmanje 1 stepen topliji nego prosek u predindustrijskom periodu, a skoro 50 odsto dana bilo je toplije za 1,5 odsto, a dva dana u novembru bila su toplija i više od dva stepena – navodi Kopernik.
Svaki mesec od juna do decembra bio je topliji nego prethodne godine, a godišnje temperature vazduha su najtoplije na svim kontinentima osim u Australiji.
Kada je reč samo o Evropi, 2023. bila je druga najtoplija godina – hladnija je od 2020. za 0,17 stepeni. Na Starom kontinentu temperature su bile iznad proseka tokom 11 meseci, a septembar je bio najtopliji otkako postoje podaci.
– Godina 2023. bila je izuzetna, a klimatski rekordi padali su kao domine. Ne samo da je 2023. najtoplija godina otkako se mere temperature, već je prva godina u kome su svi dani bili topliji za bar 1 stepen nego u predindustrijskom periodu. Temperature 2023. verovatno prevazilaze temperature u bilo kom periodu u poslednjih 100.000 godina – poručila je Samatna Burdžes, zamenica direktora Servisa za klimatske promene Kopernik (C3S) Evropske unije.
– Ekstremi koje smo primetili poslednjih nekoliko meseci pružaju dramatično svedočanstvo o tome koliko smo daleko od klime u kojoj se naša civilizacija razvila. Ovo ima ogromne posledice po Pariski sporazum i sve ljudske poduhvate. Ako hoćemo da uspešno smanjimo rizik od klimatskih promena, moramo hitno da dekarbonizujemo našu ekonomiju koristeći klimatske podatke i znanje da se pripremimo za budućnost – poručio je Karlo Buontempo, direktor Servisa za klimatske promene Kopernik (C3S).
U saopštenju se navodi da neočekivano visoke temperature 2023. i jesu i nisu bile očekivane. Jesu zato što su bile neizbežne zbog kombinacije El Ninja i nastavljenog klimatskog zagrevanja, a nisu zato što je bilo dodatnih nepredviđenih faktora koji se i dalje istražuju.
– Zahvaljujući radu programa Kopernik tokom 2023. znali smo da nećemo dobiti dobre vesti danas. Međutim, godišnji podaci koji su predstavljeni pružaju više dokaza o povećanom uticaju na klimatske promene. Evropska unija, u skladu sa naukom, dogovorila se da smanji emisiju štetnih gasova za 55 odsto do 2030, što je sada samo 6 godina. Izazov je jasan. Program Kopernik, kojim upravlja Evropska komisija, predstavlja jedan od najboljih alata za vođenje naše klimatske akcije, da nas drži na putu ka ciljevima Pariskog sporazuma i ubrza zelenu tranziciju – poručio je Mauro Fačini, šef posmatranja Zemlje u Deirektoratu za odbrambenu industriju i svemir Evropske komisije.
(Telegraf Nauka)
