Претрага
Претрага
Close this search box.

EVROPSKI PENZIJSKI SISTEM U KRIZI Za sada ništa od ujedinjene penzije u Evropskoj uniji, razlike ogromne, neophodno ažuriranje do 2029. godine

Penzioneri/Penzije
Foto: Pixabay

(Ne)efikasan model za promenljivo tržište.

Istraživanje neuspeha Panevropskog ličnog penzijskog proizvoda (PEPP) trebalo bi da bude visoko na dnevnom redu za donosioce odluka u Evropskoj uniji tokom sledećeg političkog ciklusa EU, navela je nedavno PensionsEurope, organizacija koja predstavlja 25 nacionalnih udruženja penzijskih fondova u 18 država članica EU i tri druge evropske zemlje, odnosno oko 90 miliona ljudi i skoro pet triliona evra imovine.

Dodajući svoj glas mišljenju drugih eksperata o tome šta bi evropski penzijski prioriteti trebalo da budu za novi Evropski parlament i novu Evropsku komisiju, ova unija udruženja istakla je da se „evropski penzijski pejzaž nalazi u kritičnom trenutku”.

Kako se krećemo ka 2029. godini, starenje stanovništva, ekonomska nesigurnost i promenljivi obrasci rada zahtevaju ažuriran pristup penzijama, navodi se u saopštenju PensionsEurope objavljenom prošlog meseca.

Panevropski privatni penzijski proizvod, koji se primenjuje od marta 2022. godine, uveden je kao dobrovoljni proizvod namenjen građanima sa idejom da ponudi dodatnu mogućnost štednje za penziju, veći izbor, kao i veću transparentnost i fleksibilnost penzijskih proizvoda. Rečju, PEPP, poznat i kao evropska penzija, otvoren je za sve građane EU sa ciljem da obezbedi dodatnu finansijsku sigurnost u starosti. Zamišljen je kao dopuna postojećim državnim i profesionalnim penzijskim sistemima, a ne kao njihova zamena.

To je dodatni stub penzijskog obezbeđenja pa stoga ugovor za PEPP nije automatski već ga korisnik sam bira, prenosi Glas osiguranika.

Mogu ga ponuditi različiti provajderi, kao što su osiguravajuća društva i kreditne institucije koje podležu striktnoj regulativi i nadzoru Evropske uprave za osiguranje i profesionalne penzije, kao i nacionalnih finansijskih nadzornih organa.
PEPP nudi do šest različitih investicionih opcija sa različitim profilima rizika. Naknade za upravljanje su ograničene na maksimalno jedan odsto uloženog iznosa godišnje, što može biti relativno visoko u poređenju sa drugim oblicima ulaganja. Korisnici imaju mogućnost da promene provajdera svakih pet godina ili da pređu na drugu opciju ulaganja u okviru istog provajdera, što daje određeni stepen fleksibilnosti. A po odlasku u penziju, klijenti imaju različite opcije isplate: redovne isplate penzija, jednokratnu paušalnu isplatu ili postepenu isplatu.

Za razliku od drugih proizvoda penzijskog osiguranja, PEPP nudi i prednost mobilnosti unutar Evropske unije. Na primer, ako se promeni mesto boravka unutar EU, otvara se podračun koji je u skladu sa nacionalnim propisima nove zemlje prebivališta, što olakšava nastavak penzijskog osiguranja u drugim zemljama Evropske unije. Ovaj pan-EU opseg se dobro uklapa u kadar mladih radnika koji planiraju da stvaraju karijere preko granica. Uz to, verovalo se i da će provajderi PEPP-a imati koristi od stvarnog jedinstvenog tržišta i olakšane prekogranične distribucije, što bi im omogućilo da udruže sredstva i povećaju obim ekonomije, odnosno da doprinesu investicijama i rastu u EU.

Nasuprot ovim prednostima i očekivanjima, opseg PEPP-a je još uvek ograničen u mnogim zemljama. Zapravo, dve godine nakon što je stupio na snagu, dugo najavljivani panevropski penzijski proizvod ima samo jednog provajdera u samo četiri države članice. Ovakav razvoj je razočaravajući, slažu se stručnjaci, a neki od njih veruju da je potencijalne provajdere možda odvratila duga lista zakonskih zahteva EU – da nude savete štedišama i garantuju povraćaj, a sve uz zadržavanje naknada ispod jedan odsto kapitala.

U izvesnoj meri ovo mogu biti i samo problemi sa „izbijanjem zuba”, koji su neizbežni kada se uvodi novi zakon. Penzijski plan traje decenijama i sigurno da je potrebno vreme da se tržište prilagodi. Jorik van Zanden sa Univerziteta u Utrehtu, koji je imao ključnu ulogu u izradi zakona, smatra da je plan za ujedinjenje penzija u EU teška borba i zbog toga što se zemlje članice u velikoj meri razlikuju po industrijskim strukturama, očekivanjima potrošača i poreskim olakšicama.

Privatna štednja za penziju kreće se od jedan odsto BDP-a u nekim zemljama do više od 200 odsto u drugim.

Ipak, Van Zanden ističe da je i sam poduhvat EU penzijskog zakona već korak u pravom smeru. Za razliku od njega PensionsEurope naglašava da bi, kada je reč o privatnim penzijama, Evropska komisija i Parlament trebalo da istraže „pristup odozdo prema gore” tako što će razmotriti postojeće nacionalne lične penzijske proizvode i negovati najbolje prakse među državama članicama kako bi se unapredio razvoj panevropskih penzija.

EU bi trebalo da preduzme korektivne mere i prepozna specifičnosti penzijskih fondova, te da minimalnom harmonizacijom obezbedi fleksibilnost potrebnu za prilagođavanje okolnostima koje se menjaju.

U međuvremenu, navode u PensionsEurope, revizija zakonodavstva EU o penzijskim fondovima zauzeće važan deo sledećeg političkog ciklusa jer je od suštinskog značaja da se osigura da novi zakon ostane efikasan u godinama koje dolaze.

penzionisani.bizportal.rs

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti