Jedan od najvećih slikara svih vremena, Van Gog, rođen je 1853. godine u Holandiji, ali se sa 33 godine preselio u Pariz, gde je s početka slikao portrete poznanika i prijatelja, mrtve prirode, scene sa Monmartra iz sa obale Sene. U Francuskoj je proveo ostatak svog života, a i danas se mogu obići mesta koja je posebno obeležio svojim prisustvom, i koja su njega obeležila i inspirisala.
Pariz
Za Pariz je slavni slikar govorio da je “jedan jedini”, i da koliko god da život u njemu može postati težak, smatrao je njegov, a i generalno francuski vazguh – lekovitim i kako je znao da kaže “dobrim za mozak”.
U prestonici Francuske proveo je dve godine koje su imale značajan uticaj na njegovu umetnost i lični razvoj. U to vreme Pariz je bio centar umetničke avangarde i intelektualne aktivnosti što je slikara privuklo da istraži i izrazi svoju umetničku viziju. U grad je stigao 1886. godine, nakon što je napustio Holandiju.
Živeo je na različitim lokacijama, uključujući Monmartr i Monparnas, koji su bili epicentri umetničkog života, a koje i danas vredi posetiti zbog njihove autentičnosti. Monmartr je u vreme slavnog slikara bio poznat po svojoj umetničkoj zajednici i boemskom duhu, a Van Gog je bio privučen njegovim živopisnim ulicama, i rado provodio vreme u kafeu Café du Tambourin.
Tu je imao i priliku da se druži sa drugim umetnicima, uključujući Pola Gogena, Emila Bernarda i Anrija Tuluz-Lotreka. Njihove interakcije i razmene ideja uticale su na slikarov stil.
Van Gog je takođe redovno posećivao Luvr, gde je proučavao dela starih majstora i crpeo inspiraciju za svoj rad. Danas u Parizu Van Goga ipak nećete pronaći u Luvru. Nezaobilazno mesto za ljubitelje sikara trebao bi biti muzej Orsaj koji čuva čak 24 njegove slika, između ostalih “Zvezdano nebo” i sliku njegove sobe iz Arla.
Arl
Gradić u Provansi, Arl, igrao je značajnu ulogu u životu i radu čuvenog slikara, budući da je baš u njemu stvorio neka od svojih najpoznatijih dela. Van Gog je došao u Arl 1888. godine, u potrazi za posebnom svetlošću i bojama južne Francuske, kako bi obogatio svoju umetnost.
Tokom svog boravka u Arlu bio je fasciniran obližnjim pejzažima, arhitekturom, ali i svakodnevnim gradskim životom. Tokom nešto više od dve godine koliko je ovde živeo, naslikao više od 200 slika i crteža. Jedno od najpoznatijih dela iz ovog perioda je slika „Terasa kafea noću“, koja prikazuje kafe „Le Tambourin“ na Place du Forum.
Druga poznata slika je „Zvezdana noć“, koja otkriva nebo iznad Arla u njegovom karakterističnom postimpresionističkom stilu. Van Gog je ovde naslikao i seriju autoportreta istražujući kroz njih svoju unutrašnju borbu i emocionalnu patnju. Njegovi radovi iz ovog perioda često su karakterisani jarkim bojama, izražajnim potezima i introspektivnim motivima.
Iako relativno kratak, boravak Van Goga u Arlu zauvek je obeležio ovaj idilični gradić. Danas se u njemu mogu obići mesta koja je slavni slikar rado posećivao kao što je pomenuti kafe i sam trg Place du Forum. Sem toga, tu je i njegova statua, kao i Van Gog fondacija u kojoj se redovno održavaju tematske izložbe posvećene najslavnijem lokalnom slikaru. Poznata “žuta kuća” u kojoj je živeo i koju je naslikao uništena je u Drugom svetskom ratu.
Ouver-sur-oaz
Poslednja stanica u životu Van Goga je idilično selo u blizini Pariza, Ouver-sur-oaz. Smešteno na obali reke Oise, ima posebno mesto u srcima obožavatelja Van Goga jer je u njemu slavni slikar živeo svoje poslednje dane, ali i sebi okončao život.
Slikar je u selo stigao u maju 1890. godine, nakon što je napustio bolnicu u Provansi u kojoj se godinu dana lečio od mentalnih bolesti. U Ouveru je živeo u gostionici Ravoux, koja i danas postoji kao muzejski objekat posvećen umetniku. Tokom svog boravka u ovom selu, Van Gog je bio fasciniran lepotom pejzaža i okoline.
Inspirisan prirodom, selima i ljudima koje je susretao, slikar je stvorio neka od svojih najupečatljivijih dela. Slike kao što su „Crkva u Ouveru“, kao i prepoznatiljivi prikazi žitnih polja svedoče o njegovoj opčinjenosti pejzažima ovog područja. Nažalost, i boravak u Ouveru bio je kratkog trajanja. Van Gog je preminuo u julu 1890. godine, samo nekoliko meseci nakon što je stigao u selo.
Iako je ovde proveo samo 70 dana, uspeo je da naslika na desetine radova od kojih neka od najpoznatijih dela u istoriji umetnosti. Danas, Ouver-sur-oaz privlači hiljade turista iz celog sveta koji dolaze da posete mesta koja su inspirisala Van Goga i da ožive duh ovog slikarskog genija. Prelepi pejzaži izgledaju kao dobro poznati deža-vu njegovih radova, te će ovo selo zahvaljujući njemu zauvek ostati zapamćeno.
Autor teksta: N. K./Gradske info
