Prva kineska kombinovana elektrana na plimu i oseku i solarnu energiju počela je da isporučuje struju u mrežu. Elekrana se nalazi u distriktu Jiangksia (Jiangxia) na ostrvu Hebej u NR Kini.
Mediji su bili nadahnuti u opisu elektrane : „Sunce i mesec rade zajedno kako bi generisali energiju i iznad i ispod talasa.”
Energija plime i oseke je forma hidroenergije koja iskorištava kretanja vode, a koja se događaju zbog mesečevih mena (plima i oseka), odnosno spuštanja i dizanja u nivoa mora. Energija plime i oseke se stvara zahvaljujući generatorima koji su ustvari velike podvodne turbine postavljene u područja s velikim morskim menama. Genertori su dizajnirani tako da uhvate kinetičko kretanje nadirućih morskih mena, kako bi se stvorila električna energija. Energija plime i oseke ima ogroman potencijal za buduće energetske projekte, ponajviše zbog ogromnih površina svetskih okeana.
Pogledajte video kako izgleda ova elektrana:
Očekivanja su da će proizvedena struja napajati 30.000 domova. Plimska elektrana Jiangkia je četvrta po veličini stanica na plimu i oseku na svetu. Prve su elektrane na plimu na jezeru Sihva u Koreji, La Rance u Francuskoj i Anapolisa u Kanadi.
Poseduje 6 turbinskih generatora sa sijalicama, koji rade na plimi i osekama, proizvodeći godišnju izlaznu snagu od 7,3k106 kVh. Elektrana ima 69 zaposlenih. Elektrana hrani potrebe za energijom malih sela na udaljenosti od 20 km (12 milja) preko dalekovoda od 35 kV. Maksimalni opseg plime i oseke u estuariju je 8,39 m (27,5 stopa).
Sa potrebom da se postigne globalna energetska tranzicija koja je sve hitnija, okean i njegova ogromna i široko rasprostranjena energija privlače sve više pažnje naučnika, ali i vlada.
Da bi energija plime i oseke funkcionisala na zadovoljavajućem nivou potrebni su vrlo veliki pomaci u menama, od barem 5 metara između plime i oseke, ali i ima vrlo malo mesta koja bi zadovoljavala takve uslove. Jedno od pogodnih područja je La Rance elektrana u Francuskoj, a koja je ujedno i najveća elektrana koja radi na principu energije plime i oseke. Ta elektrana koja je ujedno i jedina elektrana takve vrste u Europi smeštena je u estuariju reke Rance u sjevernoj Francuskoj i trenutno stvara dovoljno energije za zadovoljavanje potrebe 240.000 francuskih domaćinstava. Glavni problem ovih elektrana leži u tome da mogu dnevno da rade samo nekih 10 sati, tačnije za vreme kad se plima diže, odnosno oseka spušta. Velika prednost leži u činjenici što su plima i oseka potpuno predvidljive pojave.
Prema procenama Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), proizvodni kapacitet iz okeanskih energetskih instalacija mogao bi da dostigne 3 gigavata (GW) u narednih pet godina, zatim 70 GW do 2030. godine i 350 GW do 2050. godine.
Hidroelektrane
Najveća hidroelektrana na svetu je hidroelektrana Tri klanca u Kini, s branom na rijeci Jangce, trećoj najdužoj reci na svetu. Ona ima najveću instaliranom snagom na svetu od 22 500 MW.
Ukupan potencijal hidroenergije u Srbiji procenjuje se na 17.000 gigvat-sati od čega je iskorišćeno oko 10.000 gigavat-sati. Preostali hidroenergetski potencijal se procenjuje na oko 7.000 gigavat-sati i to u slivu Morave, Drine i Lima, i Dunava. Ta područja su pogodna za izgradnju objekata snage veće od 10 megavata i godišnju proizvodnju oko 5.200 gigavat-sati.
Vojvodina uživo
