Evropa ima jednu od najobuhvatnijih mreža za praćenje kvaliteta vazduha na svetu a zagađenje vazduha je najveći ekološki rizik po zdravlje u Evropi prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA) koja rangira gradska središta na osnovu zagađenja.
Nova data Evropske agencije za životnu sredinu rangira gradska središta na osnovu zagađenja finim česticama, koje imaju najveći negativni uticaj na zdravlje.
Zađenje vazduha i dalje je najveći ekološki rizik po zdravlje u Evropi, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).
Novi podaci pokazuju da, iako su politike za smanjenje zagađenja poboljšale kvalitet vazduha u poslednje tri decenije, mnogi stanovnici evropskih gradova i dalje su izloženi nesigurnim nivoima zagađenja. Tri od četiri osobe žive u urbanim područjima, a većina njih je izložena nesigurnim nivoima zagađenja vazduha.
Evropa ima jednu od najobuhvatnijih mreža za praćenje kvaliteta vazduha na svetu, a najnoviji podaci pokazuju gde su ljudi najviše izloženi riziku.
Pregled kvaliteta vazduha u gradovima, koji je napravila EEA, rangira 375 gradova od najčistijih do najzagađenijih na osnovu prosečnih nivoa finih čestica ili PM2.5 u poslednje dve godine. Fokusira se na ovaj zagađivač jer ima najveće negativne uticaje na zdravlje u smislu prerane smrti i bolesti.
Mapa, sastavljena korišćenjem podataka sa 500 stanica za praćenje kvaliteta vazduha u urbanim područjima širom zemalja članica EEA, otkriva tipičan kvalitet vazduha u evropskim gradovima u 2022. i 2023. godini.
Koji evropski gradovi imaju najbolji, a koji najgori kvalitet vazduha?
Dva švedska grada, Upsala i Umeo, predvode listu EEA gradova sa najmanjim zagađenjem PM2.5 česticama. Faro u Portugalu je treći grad sa najmanjim zagađenjem, a slede Reykjavik na Islandu i Oulu u Finskoj.
Smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) preporučuju maksimalnu koncentraciju od 5 μg/m3 za fine čestice (PM2.5) za dugotrajnu izloženost kako bi se zaštitilo zdravlje. Samo 13 evropskih gradova imalo je prosečne dugoročne koncentracije PM2.5 ispod SZO preporuka, uključujući četiri severne prestonice: Reykjavik, Talin, Stokholm i Helsinki.
Samo šest evropskih zemalja imalo je gradove sa dugoročnim zagađenjem finim česticama ispod ovog limita – Švedska, Portugal, Island, Finska, Estonija i Norveška.
Na drugom kraju skale, Slavonski Brod u Hrvatskoj imao je najgore nivoe zagađenja PM2.5 česticama sa 26,5 μg/m3. Ovo je iznad godišnjeg limita Evropske unije od 25 μg/m3 za dugoročnu izloženost finim česticama, postavljenog 2008. godine, i više od pet puta iznad smernica SZO.
Nowy Sacz u Poljskoj bio je drugi najzagađeniji grad, sa koncentracijom koja je tek nešto niža od godišnjeg limita EU. Sledećih pet najzagađenijih gradova bili su italijanski: Kremona, Vićenca, Padova, Venecija i Pjaćenca.
Šta EU radi na poboljšanju kvaliteta vazduha?
Akcioni plan nulte zagađenosti u okviru Evropskog zelenog dogovora uključuje cilj smanjenja broja preuranjenih smrti usled izloženosti finim česticama za 55 odsto u odnosu na 2005. godinu do 2030. godine. Takođe postavlja cilj da do 2050. godine ne bude dugoročnih zdravstvenih posledica usled zagađenja.
Kako bi postigla ovaj cilj, institucije EU su ranije ove godine postigle dogovor o predlogu za ažuriranje standarda kvaliteta vazduha. Poznate kao Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha, ove direktive postavljaju standarde kvaliteta vazduha za 12 zagađivača.
Potencijalne izmene uključuju usklađivanje standarda kvaliteta vazduha EU sa smernicama SZO.
Kasnije ove godine, EEA će objaviti podatke o tome kako zagađenje vazduha utiče na ekosisteme i ljudsko zdravlje u Evropi. Ovo će uključivati procene broja smrti i slučajeva lošeg zdravlja koji se mogu pripisati lošem kvalitetu vazduha.
Izvor: Srbija Danas
