Šuma Aokigahara nalazi se u centralnom Japanu, u podnožju čuvene planine Fudži.
Šuma je pravo remek delo prirode, gde drveća stara i po nekoliko vekova formiraju pravo „zeleno more“.
Ipak, Aokigahara ima mračnu tajnu. Naime, mnogi koji u nju uđu, više nikada iz nje ne izađu…
U ovoj mitskoj šumi, veliko drveće blokira sunčeve zrake, što je čini prilično mračnom. U Aokigahari nema vetra jer mu visoka gustina drveća onemogućava da “prodre” u nju i u njoj skoro da uopšte nema divljih životinja, zbog čega je šuma jezivo tiha. Zbog velike koncetracije gvožđa na planini i ispod same šume, u njoj ne rade elektronski uređaji, ni kompasi. Međutim, ovo nije najgore što ova šuma krije…
Šuma samoubica
U ovu šumu dolazi veliki broj ljudi sa namerom da sebi oduzme život. Zašto je to tako, ne zna se sa sigurnošću, ali ipak više od 100 ljudi godišnje izvrši samoubistvo u njoj. Barem toliko tela nađu japanske vlasti, mada je taj broj zasigurno veći.
Samoubice obično sebi oduzimaju život vešanjem ili konzumiranjem prekomernih količina tableta za spavanje i smirenje. Po šumi se često mogu naći lične stvari samoubica, odeća, pa čak i šatori. Na parkinzima ispred šume može se videti veliki broj napuštenih vozila, koja tu stoje dugo, a čiji se vlasnici nikada nisu vratil.
Neslavan rekord
Šuma Aokigahara, važi za mesto u kome se u Japanu izvrši najviše samoubistava. Ova mračna statistika je utoliko veća, jer je Japan zemlja sa jednom od najviših stopa suicida u svetu.
Samoubistvo je prilično rasprostranjeno u japanskoj kulturi, pa se ljudi obično odlučuju na ovaj čin zbog „sramote“. Kult suicida seže daleko u japansku prošlost, kada su poraženi ratnici Samuraji oduzimali sebi život (Harakiri ili Sepuku), kako bi sačuvali čast.
Fenomen samoubistava u ovoj šumi uzeo je tolike razmere, da su vlasti prestale da saopštavaju crne brojeve nađenih tela, kako ne bi ohrabrivale potencijalne samoubice.
Ima li u celoj priči oko Aokigahare „nešto više“?
U prošlosti, za vreme gladi i mračnih vremena, u nju su dovođeni stari i nemoćni, da u njoj skončaju, kako ne bi više bili na teretu svojim porodicama. Oni bi tu umirali od gladi i u velikim mukama…
Neke japanske legende sugerišu da nemirni duhovi i dalje borave u šumi, pokušavajući da opsenama i trikovima odvuku usamljene posetioce u smrt. Mnogi u Japanu veruju da ovi duhovi dozivaju nesrećne ljude u šumu, kako bi tu umrli u samoći, doživevši tako njihovu sudbinu.
Ovi duhovi se nazivaju “Yurei”, a njihovi gresi i žaljenja navodno izazivaju melanholiju kod svakog ko zakorači u šumu. Demoni se navodno pojavljuju i u obliku Tengua, mitskih neobičnih bića koja klize između krošnji drveća. Mnogi turisti i avanturisti, koji su kročili u šumu iz radoznalosti, tvrdili su da su doživljavali čudne stvari u šumi, da su viđali prikaze kako se kreću među drvećem i da su čuli glasove koji ih dozivaju…
Takođe, mnogi su govorili da ih šuma „vuče“ sa jedne na drugu stranu iako to može biti rezultat neobične topografije tog područja.
Aokigahara je i bez zloduha opasno mesto, jer se ispod njenih krošnji čovek može lako izgubiti. Mnogi lokalni meštani i vodiči će povesti radoznale u izlet u šumu.
Ipak, ako se odlučite da je posetite turistički, vodiči će vas upozoriti da nikada ne silazite sa staze i da u Aokigaharu ne ulazite sa tugom u srcu…
Vojvodina uživo
