Na platformama društvenih medija Fejsbuk i Instagram oko 100.000 dece svakog dana izloženo je seksualnom uznemiravanju “na mreži”, pokazuju interni dokumenti kompanije Meta.
U otpečaćenim pravnim dokumentima koje je kancelarija državnog tužioca Novog Meksika prikupila, opisano je nekoliko optužbi protiv kompanije Meta, uključujući i svedočenje pred američkim Kongresom krajem prošle godine jednog višeg službenika Mete, čija je kćerka tražena putem Instagrama.
Njegovi napori da se problem reši, kako je rekao, ignorisani su, stoji u spisima.
Dokumenta objavljena u sredu uveče deo su tužbe koju je 5. decembra prošle godine pokrenula kancelarija državnog tužioca Novog Meksika, u kojoj se navodi da su Metine društvene mreže postale tržišta za predatore dece.
Državni Tužilac Raul Torez, optužio je Metu da omogućava odraslima da pronađu i prevare decu, ali je kompanija demantovala te tvrdnje, rekavši da one predstavljaju pogrešnu procenu rada kompanije na osnovu selektivnih dokumenata i izjava.
“Želimo da tinejdžeri imaju bezbedno iskustvo na mreži koje odgovara njihovom uzrastu i imamo preko 30 alata koji u tome pružaju podršku njima i njihovim roditeljima”, navodi se u saopštenju kompanije.
Međutim, dok Meta sa jedne strane tvrdi da je preduzela “značajne korake kako bi sprečila da tinejdžeri dožive neželjeni kontakt, posebno sa odraslima”, u tužbi se, sa druge strane, kompanija optužuje za nedovoljno ulaganje u smanjenje seksualizacije na Instagramu, što se, kako piše, može videti po komentarima na sadržaj koje postavljaju maloletnici.
Dodatno, u tužbi se ističe da su zaposleni u kompaniji Meta zabrinuti u vezi sa bezbednošću dece, posebno ističući korišćenje Fejsbukovog alata za slanje poruka, Mesindžera, “za koordinaciju aktivnosti trgovine ljudima”.
U prilog tome, u dokumenta je uključen i interni imejl iz 2017. godine u kome se rukovodstvo kompanije protivi skeniranju Fejsbuk Mesindžera u potrazi za “štetnim sadržajem” jer bi to, kako piše, stavilo tu aplikaciju kompanije “u nepovoljan položaj” u odnosu na alate drugih, koje bi mogle ponuditi više privatnosti.
Kompanija Meta je u decembru kritikovana zbog uvođenja end-to-end enkripcije za poruke poslate na Fejsbuku i preko Mesindžera, čime se sadržaj poruke skriva od bilo koga osim od pošiljaoca i primaoca.
Uvođenje šifrovanih poruka kritikovali su stručnjaci za bezbednost dece, kreatori politike i organi za sprovođenje zakona rekavši da to ometa napore za spasavanje žrtava trgovine decom i krivično gonjenje predatora.
Tanjug
