Zemlja prelepe prirode, sira i čokolade – Švajcarska. Osim toga, ona je zemlja visokih prihoda, sa dugom tradicijom u bankarstvu, pravljenju satova i nakita. A kako je u Švajcarskoj biti pensioner?
Švajcarska je jedna od ekonomski najjačih država Evrope, iako nije deo Evropske unije. Poznata je i po tome što je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije bila okupirana, ili napadnuta u Drugom svetskom ratu. Jaka ekonomija, kao i relativna blizina našim krajevima, učinili su Švajcarsku jednom od popularnijih zemalja za život i rad naših ljudi. Mnogi Jugosloveni ranije odlazili su u Švajcarsku, a sada im se pridružuju i brojni Srbi koji veruju da je baš ova zemlja mesto gde će sebi stvoriti bolji život.
I to nije daleko od istine. Prosečna plata u ovoj zemlji, prema najnovijim podacima, iznosi nešto blizu 7.000 evra – i upravo to je razlog što u ovoj zemlji, prema nekim podacima, živi preko 150.000 državljana Srbije, od kojih je većina onih sa dvojnim državljanstvom.
Inače, u Švajcarskoj je na kraju 2016. godine živelo 2,1 miliona stranaca. Državljani Srbije po brojnosti su tada bili na 7. mestu iza Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i Španaca.
A kakav je život svih ovih Srba nakon što završe svoj radni vek i odu u penziju?
Trinaest penzija
Za početak, interesantna informacija je da je početkom ove godine u ovoj državi izglasana 13. plata na referendumu. Inicijativu “Za bolji život u starosti” podržalo 1.884.054 građana Švajcarske, dok se protiv izjasnilo njih 1.350.406. U procentima, za je glasalo 58,25, a protiv 41,75 odsto građana.
Iako je rezultat referenduma obavezujući, to ne znači da će se izmene zakonskih propisa sprovesti u kratkom roku. Očekuje se da će najstariji Švajcarci prvi put dobiti trinaestu penziju tek 2026. godine. Ova izmena će praktično uvećati godišnju penziju za 8,3%.
13. penziju će dobiti i oni sa najnižim penzijama, koji primaju mesečni dodatak.
Međutim, trinaesta penzija pripašće samo starosnim penzionerima. Korisnici porodičnih i invalidskih penzija neće se obradovati. Na njih se odluka ne odnosi, pa će oni i dalje imati samo 12 isplata godišnje.
Malo više o samom sistemu
Švajcarski penzijski sistem ima 3 stuba. Prvi stub se finansira iz sadašnjih doprinosa, odnosno današnji zaposleni finansiraju penzije današnjim penzionerima, dok se drugi i treći stub kapitalizuju kroz vreme, odnosno neka su vrsta lične štednje koja se povećava godinama da bi se počela isplaćivati odlaskom u penziju.
To znači da vam je penzija i prvog stuba obavezna i čeka vas, a u zavisnosti od mnoštvo faktora, možete da je nadogradite drugim i trećim fondom.
Nacionalni penzioni fond (1. stub)
Prvi stub obezbeđuje minimalni životni standard svima nakon penzionisanja ili u slučaju invaliditeta. Ovaj nacionalni fond se naziva AHV/IV.
Zaposleni u Švajcarskoj tokom svoje karijere u ovaj fond uplaćuju 4,2 odsto svoje mesečne zarade, pri čemu njihov poslodavac uplaćuje doprinos od ukupno 8,4 odsto.
Kada se dostigne starosna granica za penzionisanje, AHV/IV penzija će se isplaćivati na mesečnom nivou. Tačan iznos zavisi od prosečnog prihoda i broja godina doprinosa. Oni koji su bez prekida davali doprinose od 20. godine do penzionisanja primaće punu nacionalnu penziju, a ona trenutno, samo u okviru ovog stupa, iznosi minimalno 1300 evra do maksimalno 2.600 evra. Bračni parovi dobijaju do 3.850 evra.
Profesionalni penzijski fond (2. stub)
Cilj drugog stuba je da pomogne u održavanju životnog stila nakon penzionisanja. Ovaj fond je obavezan i on treba da pokrije sve troškove koji prevazilaze ono što se smatra minimalnim životnim standardom. Kada se doda punoj nacionalnoj penziji, ukupan iznos treba da iznosi 60 procenata nečije plate pre penzionisanja.
Vezan za ugovor o radu, drugi stub liči na prvi po tome što je neka vrsta fonda socijalnog osiguranja. Osigurava tri važne oblasti: smrt, invalidnost i kapitalnu štednju za starost. Ali takođe možete da u potpunosti uzmete novac iz “svog drugog stuba” da biste kupili dom, postali preduzetnik ili ako napustite Švajcarsku.
Doprinosi tokom radnog veka zasnivaju se na starosti i visini primanja zaposlenog.
A u trenutku penzionisanja, korisnici moraju da odluče između jednokratne isplate ili mesečne isplate za preostale godine života. Imajte na umu da u slučaju smrti, a povodom profesionalnog penzionog fonda, postoji mogućnosti da dozvolite da se preostali iznos prenese na preživelog najbližeg rođaka – ili ne.
Privatni penzioni fondovi (3. stub)
Isplate iz trećeg stuba trebalo bi da pokriju sve dodatne troškove tokom penzionisanja. Iako je dobrovoljan, ovaj stub je posebno važan za one koji možda nisu doprineli prvom stubu tokom cele svoje karijere. Ukupno sa isplatama iz prvog i drugog stuba, trebalo bi da pokrije 80 odsto nečije poslednje plate pre penzionisanja.
Treći stub se može iskoristiti pet godina pre dostizanja starosne granice za penzionisanje.
Švajcarska se inače svrstava među najskuplje zemlje na svetu. U gradu kirija za jednosoban stan iznosi oko 2.000 evra, a trosoban stan košta najmanje 3.150 evra. Prema sajtu Numbeo, za četvoročlanu porodicu, bez rente, potrebno je imati oko 6.000 evra.
Svakako, veliki broj Srba koji tamo dočekaju penziju, odlučuju da se vrate u domovinu, pa švajcarsku penziju troše ovde.
eupravozato.mondo.rs
