Od razornih poplava u Kaliforniji do smrtonosnog požara u Čileu – naučnici smatraju da svet nije spreman za klimatske katastrofe, koje postaju sve učestalije zahvaljujući globalnom zagrevanju uzrokovanom ljudskim delovanjem, koje nastavlja da obara rekorde.
Najtopliju godinu u istoriji pratio je i najtopliji januar. Regioni širom severne hemisfere imaju veću temperaturu nego uobičajeno, zbog toplotnih talasa koji bibili normalni za mesec jun. Stručnjaci su zapanjeni zbog prolongiranja intenzivne vrućine na površini okeana.
Naučnici kažu da je ekstremna vrućina uglavnom rezultat ljudskog faktora, kao što su, recimo, seča šuma i upotreba nafte, gasa i uglja. Ovo je pojačano i prirodnim uzrocima, kao što je recimo fenomen zagrevanja Tihog okeana poznat kao El Ninjo, koji je započeo prošle godine a očekuje se da će trajati do proleća.
Ova godina ima kvotu 1.3 da bude još toplija od 2023. godine, saopštila je Naciona okeanska i atmosferska administracija iz SAD.
Čile i najveći šumski požar ikada
Što je viša temperatura širom sveta, tako se povećava rizik za požare i poplave. Samo u januaru postignuta su dva rekorda vezana za klimatske katastrofe.
Predsednik Čilea Gabrijel Borić proglasio je dva dana žalosti povodom najgoreg šumskog požara ikada zabeleženog u toj državi, u kojem je poginulo preko 120 ljudi. Ovaj požar pratila je i suša koja je trajala čitavu deceniju i promena šumskog diverziteta, zbog čega su bile povećane šanse za požar.
Biće potrebno da se sprovede više istraživanja kako bi se utvrdilo da li je ljudski faktor bio odlučujući za ove klimatske katastrofe. Svakako, one su u skladu sa širim trendom ka sve ozbiljnijim ljudskim uticajima.
„Podstaknuti vremenskim i klimatskim ekstremima, učestalost katastrofa povezanih sa klimom dramatično je porasla poslednjih godina. U nekim delovima sveta, suočavamo se sa katastrofama za koje nismo pripremljeni, i male su šanse da ćemo se ikada prilagoditi za tako nešto“, rekao je Raul Kordero, profesor sa Univerziteta Santjago u Čileu, koji se bavi klimatskim promenama.
Ljudski uticaj na klimatske promene
Prema rečima Ričarda Betsa iz Met Ofis Hedli Centra (Met Office Hadley Centre), sve duži toplotni talasi, jače padavine, pojačane suše i požari postaju sve češći zbog ljudskog uticaja na klimatske promene.
„Još možemo da oganičimo pogoršanje ukoliko smanjimo emisije štetnih materija na neto nulu – ali, s obzirom da globalne emisije i dalje rastu, teško je ne biti sve više zabrinut za ono što tek dolazi. Tek treba da se naviknemo na promene koje smo prouzrokovali, a prilagođavanje na njih postaće izuzetno teško, i to što duže odugovlačimo smanjenje emisija“, rekao je Bets.
Najvažnije pitanje je šta se dešava sa okeanima, koji zauzimaju 71 odsto površine planete, i apsorbuju većinu viška toplote tokom globalnog zagrevanja.
Nove hipoteze
Naučnici su upozorili kako su temperature površine okeana prošle godine bile van uobičajenih granica, što dosta utiče na intenzitet oluja i atmosferu, objavljeno je u časopisu „Napredak u nauci i atmosferi“ (Advances in Atmospheric Science).
Frančeska Giljermo, naučnica iz Kopernikus Land Monitoring Servisa (Copernicus Land Monitoring Service), rekla je da je ova godina počela kao što se i 2023. godina završila – sa „izuzetnim temperaturama i ekstremnim pojavama“.
Ona je rekla da naučnici sada promišljaju o onome što se do skoro smatralo da je nemoguće da bi se dogodilo.
„Protekla godina je oborila toliko rekorda da je broj novih hipoteza, uključujući i sumrak nove faze globalnog zagrevanja, povećan. Ove pretpostavke nisu ni približno bile toliko rasprostranjene do pre godinu dana“, rekla je Giljermo.
