Rat u Ukrajini doveo je do najvećeg godišnjeg porasta broja ljudi prisilno raseljenih zbog progona, sukoba, nasilja i kršenja ljudskih prava u decenijama, prema agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice.
U 2022. broj raseljenih lica porastao je za 21%, i na kraju godine je procenjeno na 108,4 miliona. Taj broj je verovatno porastao na preko 110 miliona ljudi u maju 2023. godine, pri čemu su stalna invazija Rusije i rat u Sudanu najveći pokretači rasta, navodi se u izveštaju koji je u sredu objavio UNHCR.
-Ove brojke nam pokazuju da su neki ljudi prebrzi da žure sa sukobom, a presporo u pronalaženju rešenja. Posledica je razaranje, raseljavanje i patnja za svakog od miliona ljudi koji su nasilno proterani iz svojih domova- rekao je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice.
Ukupan broj izbeglica širom sveta porastao je do kraja 2022. za rekordnih 35 odsto ili 8,9 miliona ljudi, na 34,6 miliona, navodi se u izveštaju. Povećanje je uglavnom posledica ljudi iz Ukrajine i revidiranih procena Avganistanaca u Iranu i Pakistanu.
Na početku rata u Ukrajini, UNHCR je rekao da je „više od 200.000 izbeglica dnevno tražilo sigurnost preko granica, u početku u zemljama koje su susedne Ukrajini“.
U aprilu 2023. u Sudanu su izbile borbe između vojske i paravojnih snaga RSF-a, koje su imale razorne posledice po civilno stanovništvo. Sukob je doveo do skoro pola miliona izbeglica i skoro tri puta više interno raseljenih.
Najmanje 190 dece je ubijeno u borbama u Sudanu, a procenjuje se da će broj ljudi sa akutnom nesigurnošću hrane u zemlji porasti za više od 2 miliona u naredna tri do šest meseci.
Situacija je i dalje ozbiljna i u Mjanmaru, gde je do kraja maja 2023. broj prisilno raseljenih lica porastao za 331.600 u odnosu na kraj 2022. godine na 1,8 miliona, dok je broj interno raseljenih lica u Demokratskoj Republici Konga se popeo na 6,2 miliona.
nsuzivo.rs
