Prošlo je više od 50 godina otkako su niskotarifne avio-kompanije nepovratno promenile način na koji putujemo, otvarajući nove gradove i zemlje po pristupačnim cenama.
Dodatne usluge, često plaćene po „biber” cenama, zaštitni su znak evropskih budžetskih avio-kompanija. Easijet već godinama prodaje ekspresno ukrcavanje i sve dodatke poput dodatnog prostora za noge, a ovi dodaci ponekad mogu da iznose više od 50% prvobitne cene karte.
Njegov rival, Rianair, koji je svojevremeno dospeo na naslovne strane kada je najavio planove da putnicima naplaćuje korišćenje toaleta, zarađivao je u proseku 24 evra po putniku od doplata u drugom kvartalu 2023. godine, što je povećanje od 10% (prosečna cena avionske karte je nešto više od 40 evra u Evropi).
Razlika u odnosu na SAD
Jedna velika razlika između Evrope i SAD je u tome što u SAD niskotarifni prevoznici uglavnom rade sa istih aerodroma kao i stari prevoznici, tako da je razlika u troškovima između njih manja, recimo 20 do 30% manja. U Evropi, troškovi ponekad mogu biti i do 50% niži kada niskotarifne avio-kompanije rade sa manjih aerodroma sa nižim troškovima.
Postoji i veće tržište koje treba istražiti u Evropi, posebno u novim afričkim gradovima. Kako avioni postaju efikasniji, avio kompanije mogu da prime putnike u različitim konfiguracijama po nižim troškovima. A domet se takođe povećava. Niskotarifna avio-kompanija Viz er planira da 2025. uvede u svoju flotu Airbus A321KSLR, koji može da leti od Getvika do Džede ili Abu Dabija za nešto više od 160 evra u jednom pravcu. Posao nije u potpunosti dugotrajan, ali će pomoći aviokompaniji ako avion koji je ranije bio parkiran sada putuje preko noći pun putnika do svog odredišta.
I Rianair i Easijet su takođe uspešno proširili svoj domet na tržište paket aranžmana. Easijet Holidais, koji nudi kombinaciju jeftinih letova, hotelskih soba i izleta, pokrenut je 2022. godine i očekuje da će do 2024. godine ostvariti profit od 180 miliona funti. Rianair je potpisao ugovore sa 12 turoperatora u proteklih 12 meseci, a kupci su dodali Tui i Ekpedia na svoj postojeći paket jeftine avionske karte. Lako je za putnike koji imaju veću finansijsku zaštitu tako što rezervišu preko jednog garantovanog provajdera u slučaju da bilo koji deo njihovog odmora bude otkazan.
Američki niskotarifni prevoznici imitiraju tradicionalne avio-kompanije
Standardni model za niskotarifne avio-kompanije uključuje ponudu jeftinijeg sedišta od avio-kompanija sa punom uslugom, a zatim nudi opcione plaćene dodatke, kao što su izbor sedišta ili dodatni prtljag. U SAD su velike avio-kompanije kopirale niskotarifne avio-kompanije, ali nakon pandemije stvari su se preokrenule.
Sada, niskotarifne avio-kompanije promovišu paket karte, omogućavajući putnicima da se ukrcaju sa težim i većim ručnim torbama i sa izborom sedišta uključenim u osnovnu cenu.
Spirit Airlines ima opciju, na primer, koja uključuje piće, grickalice, čak i ViFi. Kupci koji putuju sa Frontier Airlines-om sada mogu izabrati da srednje sedište ostane slobodno, ako putnik više voli više prostora. Southvest Airlines, koji je godinama imao opciju otvorenih sedišta, nedavno je najavio da će uvesti plaćena dodeljena sedišta i dati više od jedne trećine svojih aviona skupljim opcijama sedišta sa dodatnim prostorom za noge.
Prema Blumbergu, tri najveća prevoznika u SAD, United, American i Delta, zarađuju mnogo novca ubeđujući svoje putnike da ‘kupe’ poboljšanu kategoriju karata. Za American Airlines, 10% prihoda u prvoj polovini 2023. došlo je od kupaca koji rade upravo to.
Ljudi su sada možda malo otvoreniji da plate više za all-inclusive karte na niskotarifnim avio-kompanijama. S jedne strane, veliki broj ljudi se penzionisao tokom pandemije i želi da putuje u boljim uslovima. S druge strane, generacija Z i milenijalci su spremni da plate više za bolji kvalitet i iskustvo.
Insajderi iz industrije veruju da avio-kompanije traže pravu kombinaciju osnovne ekonomije i skupljih premijum opcija na istom letu — recite za svakog ponešto. Junajted, Amerika i Delta mogu da odluče koliko jeftinih sedišta da prodaju po letu i da ih cene u skladu sa tim na osnovu broja drugih sedišta koja su prodali, što je teže postići za budžetski model.
Tradicionalne avio-kompanije takođe imaju prednost u odnosu na niskotarifne avio-kompanije kada nude sedišta, jer putnici lako mogu imati koristi od boljih programa lojalnosti i uživati u besplatnim grickalicama i pićima tokom leta.
Ipak, na kraju dana, niskotarifne avio-kompanije u SAD nemaju drugog izbora osim da ponude napredna sedišta. Džon Grant iz OAG-a, globalne kompanije za putne podatke, kaže da akcionari zahtevaju više prihoda i da je tržište previše zrelo da bi radilo bilo šta drugo. AmeRikini budžetski prevoznici ne mogu dalje da rastu, kaže Grant, jer su avio-kompanije istražile svaki grad i trebaju im novi načini za generisanje prihoda.
„Osvetnička putovanja“ susreću se sa krizom troškova života
U današnjoj finansijskoj klimi, porodice traže više osiguranja od neočekivanih događaja. Naslovi sugerišu da je nebo puno ljudi na „osvetničkim“ putovanjima nadoknađujući izgubljeno vreme putovanja od pandemije, ali rastuća kriza troškova života koja se akutno oseća u mnogim regionima možda je umanjila očekivane profite avio-kompanija.
Džon Grant iz OAG-a veruje da će rezultati za 2024. nastaviti da pokazuju snažnu godinu za mnoge aviokompanije, iako manje profitabilnu od 2023. godine.
Za 2025. godinu, Grant predviđa blaži pad nego što bi se moglo dogoditi zbog optimizma u pogledu cena goriva, pod uslovom da avio-kompanije mogu da kontrolišu kapacitet.
Pored toga, avio kompanije moraju da se pozabave drugim rizicima, ne samo onima koji se odnose na gorivo i klimatske promene. Zbog nedostatka investicija, infrastruktura škripi širom EU i SAD, a nedostaje i pilota i kontrolora letenja.
Ipak, jasno je da javnost još nije odljubila letenje, a niskotarifne avio-kompanije nisu završene; oni samo menjaju svoje poslovne modele da bi se nosili sa promenljivim potrebama putnika.
biznis.kurir.rs/Fortune
