Srbija se u 2021. suočila sa brojnim izazovima iz oblasti ljudskih prava, a vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike odgovorne za kršenje ljudskih prava, nakon što su zloupotrebe bile izložene javnosti, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji u prošloj godini.
U dokumentu se dodaje da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije, socijalnog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba, međutim, ostali neprijavljeni i nekažnjeni.
Stejt department u izveštaju iznosi tvrdnje o “ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje, bezrazložna hapšenja i krivično gonjenje novinara, kao i brojnim delima ozbiljne korupcije u Vladi”.
U dokumentu je ukazano i da krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditetom, kao i nasilje protiv LGBTIQ populacije, preneo je Glas Amerike.
Stejt department u izveštaju podseća na ocenu nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji kojom je Srbija označena kao “hibridni režim” i “država u kojoj je stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija nastavilo da se pogoršava bez znakova poboljšanja”.
Citiran je i zaključak organizacije Reporteri bez granica (RSF) iz 2021. prema kojem je “Srbija zemlja slabih institucija” i ujedno plen lažnih vesti koje, kako navodi RSF, “šire senzacionalistički mediji uz podršku vlasti”.
Tvrdi se i “da su vlasti Srbije iskoristile pandemiju kovida 19 da ograniče slobodu medija”, a da su tabloidi “nastavili da budu popularan i moćan kanal dezinformacija”.
U dokumentu su preneti i podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije o registrovanih 95 napada na novinare tokom 2021. godine.
Mediji i politika
U izveštaju se navodi da su predstavnici vlasti, tokom 2021. dobijali daleko više prostora u medijima od opozicionih političara.
Navode se i podaci nevladine organizacije Biro za društvena istraživanja, prema kojima je većina medija otvoreno bila na strani Vlade u izveštavanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozitivno predstavljen u 85 odsto svojih nastupa.
U dokumentu se iznosi i podatak nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da 65 odsto građana Srbije veruje da je u zemlji veoma izražena korupcija i da je država neefikasna u borbi protiv korupcije.
Navodi se da je politički pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući i ukazuje na izveštaje o pritisku Vlade na ličnosti koje su kritikovale pravosuđe.
U izveštaju se dodaje da su “zvaničnici vlasti i poslanici nastavili javno da komentarišu istrage koje su u toku, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca”.
Pozivajući se na izveštaj Evropske komisije iz 2021, Stejt department ocenjuje da je Srbija ostvarila slabe rezultate u procesuiranju ratnih zločina” i poziva se na unapređenje saradnje Međunarodnog rezidualnog mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije
Primećeno je i da je saradnja u oblasti pravosuđa između Srbije i tzv. Kosova veoma ograničena u oblasti ratnih zločina.
Stejt department u izveštaju skreće pažnju na zaključak aktivista za zaštitu ljudkih prava i nevladinih organizacija “na nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih službi”.
Braća Bitići
Još jednu godinu zaredom deo izveštaja posvećen je sudbini braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla koji su stradali 1999. godine.
U izveštaju se ocenjuje da vlasti Srbije nisu postigle značajniji napredak u dostizanju pravde za žrtve i da je nejasno u koliko ozbiljnoj meri istražuju taj slučaj.
tanjug/blic.rs
Nazalost,ovo sigurno necu procitati u Kuriru.Samo mi nije jasno,zasto EU,to dozvoljava?