Broj smrtnih slučajeva od posledica vrućina u Evropi moga bi da se utrostruči do kraja veka, a najviše žrtava biće u južnoevropskim zemljama kao što su Italija, Grčka i Španija, pokazala je studija koja je objavljena u časopisu “Lancet pablik helt” (Lancet Public Health).
Iako je hladnoća smrtonosnija od velikih vrućina, naučnici su naveli da ukoliko globalno zagrevanje dostigne tri ili četiri stepena, odnosno ako se planeta zagreje za tri ili četiri stepena, porast smrtnih slučajeva od vrućine će znatno nadmašiti smrtne slučajeve koje izaziva hladnoća, piše Gardijan.
– Očekuje se mnogo više smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom kako se klima zagreva i stanovništvo stari, dok se broj smrti od hladnoće neznatno smanjuje – rekao je koautor studije Dejvid Garsija-Leon iz Istraživačkog centra pri Evropskoj komisiji.
Velike vrućine mogle bi godišnje da usmrte oko 130.000 ljudi, ako temperatura poraste na tri stepena iznad predindustrijskog nivoa.
Danas je u Evropi 44.000 smrtnih slučajeva uzrokovano vrućinom.
– Ovo istraživanje je snažan podsetnik na broj života koje se izlažu riziku ukoliko ne budemo reagovali dovoljno brzo protiv klimatskih promena – rekla je Medlin Tomson, šef odeljenja za klimatski uticaj i prilagođavanje u dobrotvornoj organizaciji za zdravstvena istraživanja “Velkom”, koja je nisu uključena u studiju.
Naučnici su istraživali podatke iz 854 grada kako bi procenili smrtne slučajeve od visokih i niskih temperatura širom kontinenta.
Zaključili su da će vrućine biti pogubne za ljude u svim delovima Evrope, ali da će najveći broj žrtava biti u zemljama južne Evrope kao što su Španija, Italija i Grčka, kao i delovi Francuske. Oni su predvideli da će se, ukoliko se planeta zagreje za tri stepena, broj smrtnih slučajeva povećati za 13,5 odsto i da će većina umrlih biti starija od 85 godina.
Istraživači su zaključili da napori za prilagođavanje klimatskim promenama treba da se fokusiraju na regione sa visokom nezaposlenošću, siromaštvom i emigracijom.
tanjug.rs
