Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost hitnom globalnom zdravstvenom pretnjom, koju američki sekretar za zdravstvo upoređuje sa štetnim uticajem pušenja 15 cigareta dnevno, prenosi RTS.
Nije ni čudo, imajući u vidu na koji način se globalna pandemija korona virusa odrazila na društveni život pojedinaca širom sveta. Izolacija je bila glavna mera odbrane od kovida. U naredne tri godine, komisija će se fokusirati na načine za suočavanje sa “zdravstvenom pretnjom” globalne epidemije usamljenosti, koristeći poslednja naučna dostignuća i osmišljavajući strategije koje će pomoći ljudima da prodube svoje društvene veze.
Vivek Murti, koji je pisao i opširno govorio o rizicima društvene izolacije naglasio je da je usmljenost “potcenjena” pretnja zdravlju koja je sada postala široko rasprostranjena.
“Predugo je usamljenost bila skrivena, nevidljiva i potcenjena, a uzrokovala je mentalne i fizičke bolesti“, naglasio je Murti.
Pandemija kovida 19 koja je dramatično uticala na ekonomsku i društvenu aktivnost, uticala je i na povećanje usamljenosti, ali istovremeno je skrenula pažnju na važnost ovog pitanja. Takođe, često se navodi da su samo strariji ljudi usamljeni, ali istraživanje sprovedeno u 142 zemlje objavljeno prošlog meseca pokazalo je da se skoro jedna od četiri odrasle osobe oseća veoma ili prilično usamljeno. Deca takođe nisu imuna. Neka istraživanja su otkrila da se više od polovine dece i adolescenata bar neko vreme osećalo usamljeno.
Kod starijih odraslih osoba, usamljenost je povezana sa 50 odsto povećanim rizikom od razvoja demencije i 30 odsto povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ili moždanog udara.
Zbog čega je usamljenost postala globalni zdravstevni problem govori i podatak da su veće verovatnoće da će usamljeni adolescenti napustiti studije. Takođe, usamljenost utiče i na ekonomski položaj jer osećaj isključenosti i odbačenosti na poslu dovodi do slabijih rezultata.
mondo
