Претрага
Close this search box.

Udaljena planeta ima okeane vode i moguće tragove života: Neverovatno otkriće NASA i teleskopa Džejms Veb

Foto: NASA, CSA, ESA, J. Olmsted (STScI), Science: N. Madhusudhan (Cambridge University)

Novi pogled svemirskog teleskopa Džejms Veb na K2-18b, egzoplanetu 8,6 puta masivnija od Zemlje, otkrio je prisustvo molekula sa atomima ugljenika poput metana i ugljen-dioksida, saopštila je NASA. Ovo otkriće dodatno potvrđuje pretpostavke da je K2-18b možda planeta sa vodonikom bogatom atmosferom i površinom prekrivenom okeanima vode.

Prvi pogled na atmosferska svojstva ove egzoplanete u naseljivoj zoni napravio je još teleskop Habl, što je pokrenulo dalja istraživanja. Planeta K2-18b kruži oko zvezde K2-18, hladnog patuljka, u naseljivoj zoni i nalazi se na rastojanju od 120 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Lav. Egzoplanete poput K2-18b, koje su po veličini između Zemlje i Neptuna, nisu nalik bilo kojoj planeti u našem solarnom sistemu. To znači da su znanja o takvim planetama veoma mala i priroda njihove atmosfere je tema debata među astronomima.

– Naša otkrića pokazuju značaj razmatranja različitih naseljivih okruženja u potrazi za životom u svemiru. Tradicionalno, potraga za životom na egzoplanetama fokusirana je uglavnom na manje kamene planete, ali veliki svetovi poput ovog su lakši za posmatranje atmosfere – naveo je Niku Madhusudhan, astronom Univerziteta Kembridž i glavni autor istraživanja, navedeno je u saopštenju NASA.

Prisustvo metana i ugljen-dioksida, a nedostatak amonijaka, podržavaju hipotezu da bi mogli da postoje okeani vode ispod vodonikom bogate atmosfere na K2-18b. Ova inicijalna posmatranja teleskopom Džejms Veb pokazuju i postojanje dimetil-sulfida. Na Zemlji, ovaj molekul proizvode živi organizmi, najviše fitoplanktoni u morskom okruženju.

– Dalja posmatranja teleskopom Džejms Veb potrebna su da bismo potvrdili da dimetil-sulfid zaista postoji na planeti K2-18b u značajnijoj količini – rekao je Madhusudhan.

Iako se K2-18b nalazi u takozvanoj naseljivoj zoni, a sada je poznato i da ima molekule sa ugljenikom, to ne znači nužno da na toj planeti postoji život. Planeta je velika, ima poluprečnik veći od Zemlji 2,6 puta, što znači da unutrašnjost planete verovatno ima velike količine leda pod visokim pritiskom, poput Neptuna, ali sa tanjom atmosferom bogatom vodonikom i površinskim okeanima. Za ovakve planete se pretpostavlja da imaju okeane, ali je isto tako moguće da su ti okeani vreli i da nije moguće da u njima postoji život.

– Iako ovaj tip planeta ne postoji u našem solarnom sistemu, planete manje od Neptuna su najčešći tip planeta koje smo do sada otkrili u galaksiji. Prikupili smo najdetaljniji spektar planeta manjih od Neptuna u naseljivoj zoni i to nam je omogućilo da otkrijemo molekule koji postoje u atmosferi – rekao je Šubudžit Sarkar sa Univerziteta Kardif, član tima istraživača.

Proučavanje atmosfere ovakvih egzoplaneta je veoma aktivna oblast astronomije, ali je problem što ih je teško proučavati zbog svetlosti njihovih zvezda.

– Naš krajnji cilj je otkrivanje života na naseljivim egzoplanetama, što bi transformisalo shvatanje našeg mesta u univerzumu. Naša otkrića su obećavajući korak napred ka boljem razumevanju planeta sa mogućim okeanima punim vode – rekao je Madhusudhan.

Tim je svoje rezultate objavio u The Astrophysical Journal Letters.

(Telegraf Nauka/NASA)

Tagovi:

2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
Gost
Šiško
16.09.2023 15:16

Verujem u priču kao što se amer.zastava vijorila na mesečevoj površini,još svežija priča o koroni i njenoj veštačkoj smrtnosti.

Gost
Сеновић
22.09.2023 13:44

Оће то, оће.

Povezane vesti