Vilnius, drugi najnaseljeniji grad Baltika, prijatno je iznenađenje, posebno u zlatnim i bajkolikim dugim letnjim danima. Glavni grad Litvanije ima stari grad sa retkom autentičnošću: čudesno očuvan, čije su kamene ulice oivičene zgradama iz davne prošlosti, izbledelim od vremena, koje skrivaju kafiće, butike i šarmantne gostionice.
Ovaj nepretenciozni grad ima bogatu istoriju, specifičnu geografiju i živopisnu kulturu. Smešten u istočnom delu zemlje, Vilnius leži na ušću reka Vilnjele i Neris, u regiji koju karakterišu blagi brežuljci i šume. Sa oko 600.000 stanovnika, predstavlja kulturni, politički i ekonomski centar Litvanije. Dok ga mnogi identifikuju sa dugom istorijom, Vilnius nudi i savremeni urbani život, te dinamičan duh lokalne zajednice.
Vilnius ima bogatu istoriju koja je često bila i turbulentna. Prvi put se spominje u pisanim izvorima 1323. godine, kada ga je osnovao veliki vojvoda Gediminas, jedan od najvažnijih vladara u litvanskoj istoriji.
Grad je u srednjem veku bio jedan od ključnih centara Velikog vojvodstva Litvanije, koje se u jednom trenutku prostiralo od Baltičkog mora do Crnog mora. Tokom vekova, Vilnius je bio dom različitim etničkim i verskim grupama, uključujući Litvance, Poljake, Jevreje, Ruse i Beloruse, što je oblikovalo njegov multikulturalni karakter.
Jedna od najznačajnijih epizoda u istoriji grada jeste Holokaust, kada je tokom Drugog svetskog rata veliki deo jevrejske zajednice nestao. Pre rata, Vilnius je bio jedan od najvažnijih centara jevrejske kulture u Evropi, kojeg je Napoleon prozvao „Jerusalimom severa“. Danas se tragovi ove prošlosti mogu videti kroz spomenike, muzeje i obnovljene sinagoge.
Vilnius se prostire na površini od oko 400 kvadratnih kilometara i karakteriše ga kombinacija urbanih i prirodnih pejzaža. Jedna od stvari koja odmah privlači pažnju jeste stari grad (Senamiestis), koji je na UNESCO-voj listi svetske baštine. Ova istorijska četvrt, sa svojim uskim, krivudavim ulicama i prelepim zgradama u baroknom stilu, odražava slojevitost grada.
Međutim, Vilnius nije samo barokni grad – tu su i gotički, renesansni i neoklasični elementi, čime se stvara jedinstvena mešavina arhitektonskih stilova. Znamenitosti poput Katedrale svetog Stanislava i svetog Vladislava, Gediminasovog tornja i Crkve svete Ane ističu se kao glavne turističke atrakcije. Međutim, posetioci mogu otkriti i moderniji deo grada, poput Nove gradske većnice (Savivaldybė) i brojnih poslovnih zgrada koje oblikuju vilnjuski skyline.
Priroda je neodvojivi deo Vilniusa. Grad je okružen zelenilom, sa mnogim parkovima i šumama koje su lako dostupne lokalnom stanovništvu i turistima. Park Vingis, najveći park u gradu, savršeno je mesto za opuštanje ili vožnju biciklom, dok su uz reku Neris najlepše šetnje uz obalu.
Vilnius kombinuje opušteni ritam manjeg grada sa uzbuđenjem dinamične prestonice. Za razliku od nekih većih evropskih metropola, u Vilniusu se život odvija nešto sporijim tempom, što mnogi posetioci smatraju osvežavajućim. Lokalci su generalno ljubazni, iako možda rezervisani na prvi susret, ali su spremni da pomognu i često govore više jezika, uključujući engleski i ruski.
Grad ima snažnu kulturnu scenu. Litvanci vole umetnost i često posećuju galerije, koncerte i pozorišta. Litvanski nacionalni dramski teatar i Muzej savremene umetnosti nude širok spektar kulturnih dešavanja.
Tokom leta, grad je domaćin različitim festivalima na otvorenom, uključujući muzičke festivale, sajmove hrane i tradicionalne litvanske svečanosti. Vrhunac je, naravno, letnji solsticij, kada se održava jedinstveni gradski festival „Midsummer Vilnius„, koji svake godine oživi centralno dvorište Palate velikih vojvoda.
Vilnius je takođe dom mnogih studenata jer se u gradu nalazi nekoliko univerziteta, uključujući prestižni Vilnjuski univerzitet, jedan od najstarijih univerziteta u istočnoj Evropi. Ova činjenica doprinosi mladalačkom duhu grada, posebno u večernjim satima kada kafići, barovi i restorani ožive.
Lokalci u Vilniusu vrednuju blizinu prirode. Vikendom, mnogi građani odlaze u prirodu, bilo da je to šetnja po gradskim parkovima ili vožnja biciklom kroz šume koje okružuju grad.
Takođe, Litvanci su veliki ljubitelji sauna i mineralnih izvora. Odlazak u saunu je uobičajena aktivnost za opuštanje, a grad nudi nekoliko spa centara koji pružaju ove usluge.
Kada je reč o hrani, Litvanci cene jednostavna, ali ukusna jela koja su često bazirana na krompiru, mesu i mlečnim proizvodima. Jedno od najpoznatijih jela koje treba probati jeste cepelinai, vrsta knedli punjenih mesom ili sirom. Takođe, u Vilniusu možete naći mnogo restorana koji služe modernu evropsku kuhinju, kao i sve popularniji veganski i vegetarijanski meni.
Jedan od interesantnih aspekata Vilniusa je nezavisna „republika“ Užupis, boemska četvrt koja je proglasila nezavisnost 1997. godine. Užupis ima svoj ustav, predsednika i praznik – Dan Užupisa, koji se slavi 1. aprila. Ova četvrt ukrašena muralima i skulpturama privlači umetnike i kreativce iz celog sveta.
Vilnius je grad kontrasta – moderan, ali ukorenjen u svojoj prošlosti, opušten, ali dinamičan. Njegova arhitektura, bogata istorija i blizina prirode čine ga privlačnim za sve koji žele da istraže više od običnog turističkog odredišta. Iako nije uvek na vrhu liste najposećenijih evropskih gradova, Vilnius ima šta da ponudi svakome ko je spreman da ga detaljnije upozna. Bez obzira da li uživate u istraživanju istorijskih znamenitosti, kulturnih događaja ili jednostavno želite da osetite puls svakodnevnog života, Vilnius svojim gostima sprema razna iznenađenja.
