Predsednik Rusije Vladimir Putin spreman je da razgovara o prekidu vatre u Ukrajini sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, ali isključuje bilo kakve veće teritorijalne ustupke i insistira na tome da Kijev odustane od ambicija da se pridruži NATO, pet izvora upoznatih sa situacijom u Kremlju tvrdi za Reuters.
Tramp, koji je obećao da će brzo okončati sukob, vraća se u Belu kuću u vreme ruske prevlasti. Moskva kontroliše deo Ukrajine veličine američke države Virdžinije i napreduje najbržim tempom od prvih dana invazije 2022.
U prvom detaljnom izveštaju o tome šta bi Vladimir Putin prihvatio u bilo kakvom dogovoru kojem posreduje Tramp, pet sadašnjih i bivših ruskih zvaničnika je reklo da bi Kremlj uglavnom mogao da se složi da zamrzne sukob duž linija fronta. Možda postoji prostor za pregovore oko preciznog dela – od četiri istočna regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, prema tri izvora koja su tražila anonimnost.
Dok Moskva tvrdi da su četiri regiona u celosti deo Rusije, branjeni nuklearnim kišobranom zemlje, njene snage na terenu kontrolišu 70 do 80 odsto teritorije sa oko 26.000 kvadratnih kilometara koje još uvek drže ukrajinske trupe, pokazuju dostupni podaci sa fronta.
Rusija takođe može biti otvorena za povlačenje sa relativno malih delova teritorije koje drži u oblastima Harkova i Nikolajeva, na severu i jugu Ukrajine, rekla su dvojica zvaničnika.
Putin je ovog meseca rekao da svaki sporazum o prekidu vatre treba da odražava “realnost” na terenu, ali da se plaši kratkotrajnog primirja koje bi samo omogućilo Zapadu da ponovo naoruža Ukrajinu.
“Ako nema neutralnosti, teško je zamisliti postojanje bilo kakvih dobrosusedskih odnosa između Rusije i Ukrajine“, rekao je Putin 7. novembra.
“Zašto bi to značilo da će Ukrajina biti stalno korišćena kao oruđe u pogrešnim rukama i na štetu interesa? Ruske Federacije“, dodao je predsednik Putin.
Dva izvora su rekla da odluka odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Ukrajini da ispaljuje američke rakete ATACMS duboko u Rusiju mogla da zakomplikuje i odloži bilo kakvo rešenje – i da pooštri zahteve Moskve dok se tvrdolinijaši zalažu za veći deo Ukrajine.
U utorak je Kijev upotrebio američke rakete da gađa rusku teritoriju, saopštili su zvaničnici u Moskvi koji su taj potez okarakterisali kao veliku eskalaciju. Ako se ne dogovori prekid vatre, Rusija će nastaviti da se bori, navela su dva izvora.
“Putin je već rekao da zamrzavanje konflikta neće funkcionisati ni na koji način, a odobrenje za rakete je veoma opasna eskalacija od strane Sjedinjenih Država“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Rojters nekoliko sati pre nego što su Rusi izvestili o udarima ATACMS-a. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahtev Reutersa za komentar.
Trampov direktor komunikacija Stiven Čung smatra da je novoizabrani predsednik SAD jedina osoba koja može da okupi obe strane kako bi se pregovaralo o miru i radilo na okončanju rata i zaustavljanju ubijanja.
Tramp je rekao da će direktno pričati sa Putinom pokušavajući da izdejstvuje dogovor o miru iako nije dao detalje kako će da pomiri zaraćenje strane, koje ne pokazuju znake povlačenja.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da njegova zemlja neće stati sve dok poslednji ruski vojnik ne bude izbačen sa teritorije Ukrajine, a po granicama koje su ustanovljene 1991. nakon pada Sovjetskog saveza, iako su američki generali javno rekli da je ovo veoma ambiciozan cilj.
Putin je 14. juna izneo svoje uslove za momentalni prekid rata – Ukrajina mora da odustane od svojih NATO ambicija i da povuče sve svoje trupe sa teritorija četiri ukrajinska regiona koje Rusija prisvaja i kontroliše.
Bezbednosne garancije i vojna ograničenja
I dok Rusija neće tolerisati da Ukrajina postane deo NATO ili prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu, spremna je da priča o bezbednosnim garancijama za Kijev, tvrde petorica trenutnih i bivših zvaničnika za Reuters.
Drugi ukrajinski ustupci za koje bi Kremlj mogao da se zalaže uključuju to da Kijev pristane da ograniči veličinu svojih oružanih snaga i obavezu da neće ograničavati upotrebu ruskog jezika, kažu izvori.
Dimitri Sajms, koji je emigrirao u Sjedinjene Države iz Sovjetskog Saveza 1973. godine i jedan je od najbolje povezanih ruskih stručnjaka za Ameriku, rekao je da bi sporazum o prekidu vatre mogao biti postignut relativno brzo kako bi se okončao rat, u kojem je poginulo na stotine hiljada vojnika i raseljeno više miliona civila. Ali širi, trajni sporazum koji se bavio bezbednosnim problemima Ukrajine i Rusije bilo bi izuzetno izazovno napraviti, dodao je on.
“Veliku pogodbu, po mom mišljenju, bilo bi veoma teško postići jer su pozicije dve strane veoma udaljene”, naveo je Sajms.
Bolna istina – Rusija pobeđuje
Rusija kontroliše 18 odsto Ukrajine, uključujući Krim, poluostrvo koje su aneksirali 2014. godine. Takođe 80 odsto Donbasa – regioni Donjecka i Luganska – i više od 70 odsto regiona Zaporožja i Hersona.
Takođe drži nešto manje od 3% Harkovske oblasti i deo Nikolajeva. Ukupno, Rusija ima preko 110.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije. Ukrajina drži oko 650 kvadratnih kilometara ruske Kurske oblasti.
Na unutrašnjem planu, Putin bi mogao da proda sporazum o prekidu vatre koji je omogućio da Rusija drži veći deo teritorije Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona kao pobedu koja je obezbedila odbranu govornika ruskog jezika u istočnoj Ukrajini i zaštitila kopneni most do Krima, navodi jedan od izvora. Budućnost samog Krima nije predmet rasprave, rekli su svi ruski zvaničnici.
Jedan od zvaničnika, visoki izvor upoznat o raspravama u Kremlju na najvišem nivou, rekao je da će Zapad morati da prihvati “oštru istinu” da sva podrška koju je dao Ukrajini ne može sprečiti Rusiju da pobedi u ratu.
Putin, bivši potpukovnik KGB-a koji je posmatrao kako se Sovjetski Savez raspada dok je bio stacioniran u Drezdenu, doneo je odluku da sam izvrši invaziju na Ukrajinu uz samo ograničeno savetovanje male grupe savetnika od poverenja, reklo je Rojtersu deset ruskih izvora koji poznaju razmišljanje Kremlja.
On će takođe imati odlučujući glas o bilo kakvom prekidu vatre, prema sagovornicima Reutersa. Šef Kremlja predstavlja ono što on naziva “specijalnom vojnom operacijom” u Ukrajini kao prelomni trenutak kada se Moskva konačno suprotstavila onome što on vidi kao arogancija Zapada koji je proširio NATO na istok prema ruskim granicama i mešao se u politiku onoga što Moskva smatra svojim dvorištem, uključujući Gruziju i, što je najvažnije, Ukrajinu.
Kijev i Zapad kažu da je invazija pokušaj da se Rusija dočepa suverene ukrajinske teritorijue. Upitani kako bi mogao da izgleda prekid vatre, dva izvora su pričala o nacrtu sporazuma koji je umalo usvojen u aprilu 2022. godine nakon pregovora u Istanbulu, a za koje je Putin javno pričao da je “moguća baza za postizanje dogovora”.
Po tom nacrtu, u koji je Reuters imao uvid, Ukrajina bi trebalo da pristane na stalnu neutralnost u zamenu za međunarodne bezbednosne garancije od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN: Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država.
Jedan od ruskih zvaničnika je rekao da neće biti sporazuma ako Ukrajina ne dobije bezbednosne garancije, dodajući: “Pitanje je kako izbeći dogovor koji Zapad zaključava u moguću direktnu konfrontaciju sa Rusijom jednog dana”.
(Telegraf.rs)
